minavb
|
Insulinska rezinstencija- ili kako se drugačije naziva “sidrom X “– je danas veoma česta pojava. Stručnjaci procenjuju da 25% Amerikanaca pati od ovog sindroma .Smatra se da je ovaj procenat još veći kod žena u menopauzi. Budući da je insulin jedan od glavnih hormona, insulinska rezistencija utiče na balans i drugih hormona (poput progesterona, testesterona, estrogena) Dobra vest je da je moguće lečiti insulinsku rezistenciju. Zašto je ona važna? Čini se da je ona uzrok celog niza ozbiljnih bolesti kao što je: prekomerna težina, dijebetes, visok pritisak, kardio-vaskularna oboljenja, holesterol, rak dojke, policistični jajnici, pa čak ima tvrdjenja da je insulinska rezistencija u vezii sa pojavom endometričnog kancera, kao i Alchajmerove bolesti. Insulinska rezistencija često zna biti uzrok uobičajenih simptoma kao što je – hronični umor i dobijanje na težini. Kad se žena približi menopauzi postaje izuzetno netolerantna na ugljene hidrate i lako se goji, pogotovu oko struka. Rani simptomi insulinske rezistencije su – popodnevni umor, pad šećera i glad za ugljenim hidratima. Kako insulin radi Sva hrana koju pojedemo – masti, proteini i ugljenihidrati (UH) se u toku varenja razlože na:proteine, mikronutriente I glikozu. Telo koristi proteine I mikronutriente u ćelijskom metabolizmu, za funkcioniranje imunog sistema i ćelijsku obnovu. Glikozu telo koristi kao gorivo koje se prenosi putem krvotoka do svake ćelije pojedinačno. Naše potrebe za gorivom variraju, ali mozgu je potrebno da nivo šećera (glikoze) u krvi bude stabilno i isto. Postići da se glikoza (energija) prenese do svake ćelije posebno, a da se pri tom ne poremeti nivo energije je veoma važna funkicija – koju vrši upravo insulin. Dakle to je hormon koji se brine da se u krvi zadrži nivo glikoze koja je mozgu neophodna da funkcioniše. Insulin to radi tako što signalizira ćelijama da apsorbiraju glikozu iz krvi. Telo dakle, prati šta smo pojeli, šta je svareno, koliki je nivo šećera u krvi i na osnovu toga ispušta odgovarajću količinu insulina koji potstiče ćelije da apsorbiraju višak glikoze. U zdravom telu to se zove “insulinska osetljivost”. Kako se razvija insulinski otpor Naš metabolizam datira daleko u prošlost u vreme kada je ljudska ishrana uključivala mnogo manje ugljenih hidrata koji su bili prvenstveno kompleksni ugljeni hidrati (žitarice, povrće I sl). Danas većina kalorija u našoj ishrani dolazi iz UH, i to uglavnom iz prostih UH – šećera koji se brzo apsorbuju i ulaze u krv. Kada se to dogodi organizam mora da poveća nivo insulina da bi sprečio da nivo glikoze (šećera) u krvi poraste van kontrole.Ali, vremenom ćelije prestaju brzo efikasno dao dgovaraju na signale insulina. Tada govorimo o insulinskoj rezistenciji, odnosno o insulinskom otporu. Direktna posledica ovakvog stanja je to da je telo prinudjeno da luči još više insulina, jer je za organizam nedopustivo da dozvoli previsok nivo šećera u krvi. Višak insulina u krvi se stručno naziva hyperinsulinemia. Na žalost telo nije dizajnirano da podnese ovako visok nivo insulina i to utiče na metabolizam ćelija. Posledica toga je dijabetes , stanje u kojem telo nije sposobno da kontroliše nivo šećera u krvi. Ali to je samo jedna od posledica insulinske rezistencije. Postoji ceo niz negativnih zdravstvenih problema koji se javljaju još pre nego se razvije “šećerna bolest”. “Sindrom X” i menopauza Za žene je posebno važno kako insulinskiotpor utiče na metabolizam masti. Kada ćelije neće da apsorbiraju višak šećera(svo vreme se govorio glikozi), odnosno kad ne reaguju na insulin jetra je prinudjena da taj višak pretvori mast. Da ironija bude veća, žene koje pate od insulinske rezistencije se goje, ali njihove ćelije u isto vreme ne primaju dovoljno glikoze , praktično “gladuju za šećerom”, otud I pojava iscrpljenosti i potrebe za hranom bogatom ugljenim hidratima. Želja za slatkim je zapravo vapaj ćelija u potrazi za energijom. Da stvar bude još gora za žene u menopauzi, višak masnih ćelija su ujedno i male fabrike estrogena koje dovode do dominiranja estrogena – što opet izaziva niz simptoma rane menopauze. Osim toga, za mnoge žene u menopauzi rizik da postanu rezistentne na insulin povećavaju fluktuacije adrenalina i tiroindnih hormona. Na primer povećanje nivoa hormona kao što je estradiol mogu izazvati osetljivost na insulin kod pacijenata koji nisu imali te simptome. Neki lekovi za pritisak mogu pak maskirat isimptome. U zadnje vreme žene nesvesno pogoršavaju stanje trudeći se da oslabe sa dijetama bogatim sa UH. Kako ću znati da li sam isulinski rezistentna? Na žalost istina je da svako može postat irezistentan na insulin – čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafiniranih ugljenohidrata (beli hleb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industriski–hemiski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza i td. ), a posebna opasnost je to što skrivenih šećera ima svuda, od kečapa, preko soseva do low fat proizvoda. U stvari velika većina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? Što više jedemo rafiniranu I industriski tretiranu hranu to nam treba više insulina da je razložimo.Što je više insulina u krvotoku to ćelije sve manje na njega reaguju.Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinirane ugljene hidrate i smanjuje našu osetljivost, odnosno osetljivost naših ćelija na insulin Znaci i simptomi insulinske rezistencije Rizik za pojavu ovog sidroma je velikikod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine. Žene koje su gradjene u obliku jabuke, kao i žene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazujku sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najtešnjem delu (ne uvlačite stomak) i najširi deo kukova. Podelite ove mere i ako je odnos veći od 0.8 za žene (1.0 za muškarce) to ukazje da je abdomen predebeo i da postoji rizik pojave insulinske rezistencije. Žene kojima je dijagnostcirana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izložene riziku.Ako podelite rezultat HDL i triglicerida i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija. Takodje kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju. Dobra vest je da se na nivo insulina i glikoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama. Multicentrična ispitivanja su pokazala da postoji uzročna veza između insulinske rezistencije i PCOS-a, uključujući preteranu gojaznost. Simptomi insulinske rezistencije variraju od osobe do osobe, pa je u nekim slučajevima to neplodnost ili preterana gojaznost, dok je kod drugih izražen hirzutizam, odnosno preterana maljavost lica i tela. Pojava alopecije, odnosno gubitka dela kose, akne, promene na koži u vidu braon fleka (Acanthosis nigricans), orožavanje pojedinih delova kože, visok nivo holesterola, zamor i mentalna usporenost, opadanje seksualne želje i visok nivo muškog hormona testosterona su uobičajene posledice insulinske rezistencije. Začarani krug Insulin je hormon koji proizvodi pankreas, a koji omogućava da se glukoza iz krvi dopremi u ćelije organizma, da bi se u njima pretvorila u energiju. Kako se kod insulin rezistentnih osoba nivo glukoze u krvi povećava, tako pankreas sve više luči insulin, koji ne deluje. Posledica je da jetra proizvodi sve više triglicerida, u koje spada i ozloglašeni laki holesterol, pa dolazi do taloženja masti, tako da se situacija pogoršava. Posledice se ogledaju u bolestima srčanih arterija, pojavi visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, pa i nekih malignih oboljenja. U stručnim krugovima se još uvek raspravlja šta je prvo: rezistencija na insulin ili sindrom policističnih jajnika. U medicinskom smislu, to je kao rasprava da li je starije jaje ili kokoška! U svakom slučaju, ove dve pojave idu zajedno, odnosno jedna drugu «podržavaju», pa se krug zatvara sa posledicama koje su navedene.
_____________________________
Mina, persona non grata :) Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.
|