lelaigor
|
Joj, anita, divne su bebice, mislim težine. Biće sve u redu. Svega si svesna, taj dr možda samo nije baš od najtaktičnijih, pa ne zna da iznese neke stvari. Ali, nema razloga sve ne bude u redu. Mariya i meni je misija samo da me ne priključe na indukciju. Tu agoniju još jednom neću podneti. Ipo, i ja sam emotivna jako. Za porođaj se ne sećam da li sam plakala, bila sam jako nesvesna svega...pošto je dugo trajalo i dugo sam bila na indukciji i dugo ležala na patologiji, nekako sam zaboravila da sam jau stvari došla da rodim bebu. Tek kad je babica rekla: "Izašla je glava, ajde sad ramena!", ja sam pitala: "Kakva glava?", "Pa, bebina glava, mama!" e onda sam se setila, čoveče, pa bebu ću roditi, pa kad su mi je stavili na grudi, samo sam zavapila: "Jao, moje dete!2: Sećam se da je adrenalin bio na zilion i da mi je srce lupalo kao ludo! Ali, zato sad. Progovorila - ja plačem, prohodala - ja plačem, izašao prvi zub - ja plačem, naučila pesmicu - ja plačem, krenula u vrtić - ja plačem, naučila da piše slova - ja plačem...šta ću takva sam. Mm mi samo kaže da joj objasnim da plačem od sreće, jer se sirota zabrinula par puta. A da ne pričam kad plače ona zbog nečeg, ja sam gotova. Ja jako loše spavam. Bolu me kukovi i trnu mi noge kad sapavam. Ona noga koja je odole, ako slučajno duže ležim na njoj, bez okretanja, oduzme se. Ne znam više kako da spavam. Na leđima nikako ne mogu, gušim se.
_____________________________
Always look on the bright side of life...
|