IZVORNA PORUKA: Peace*

Ja živim u zgradi, na mom spratu ima dva stana: moj i stan moje bake. Nije za porediti jer baka i deda sem što su matori ipak nemaju mentalnih problema, no ipak, stari su, i ne mogu se igrati vije, i raditi kolut. U skladu sa tim, ne dozvoljavam deci da pređu kada god hoće. Jednostavno "Ne može, spavaju", oni malo njaču i gotovo. Razumem da su deca vezana za tetku, ZAISTA SE NADAM DA NE SHVATAŠ ZLONAMERNO TO ŠTO PIŠEM, ali uvek možeš reći deci "Tetka je pala, boli je noga pa nije raspoložena", a kada je tetka raspoložena pustiti decu da uživaju u njoj. Nemoj decu izvoditi u vaše dvorište, ponašaj se kao da ga nema pa idite u park. Znam da to otežava tebi, ali ako nemaš izbora, pokušaj prosto drugačije dok ne nađeš rešenje sa mužem. Ili će ta cela priča da pukne na neku tragediju iz koje treba da izvučeš decu, pa će i on shvatiti da treba da idete, ili će se nekako srediti (lekovi, terapija... možda iz milionitog puta uspe). Ne znam, pokušaj drugačije... Pokušaj sa "Žurimo deco, nećemo sad ljubiti tetku, mašite joj... jao mora da vas nije videla, posle ćemo da odemo da je vidimo", ne znam kolika su ti deca. Prosto ja ne bih sekla brak.

IZVORNA PORUKA: Peace*

Torbice, ja sam plavusa. Nisam razumela tvoju salu. Mada, vecinu tvojih sala ne shvatim. Mozda se ne trudim dovoljno.