Anoniman
|
Do nedavno sam bila sigurna da me mm za*ebava, da namerno radi neke stvari, ali sada već zaista mislim da on uopšte ne razume odrđene stvari. Juče mi kaže, ujutru ide pre posla da se nađe sa drugarom sa kojim idemo na more da se dogovore kada ćemo da krenemo, pošto drugar sutra ide na put i vraća se bukvalno veče pred polazak za more. Kaže, onda neće moći on da vodi Luku u vrtić. Kažem, važi, ja ću. Inače, Luku svako jutro vodi u vrtić oko 8.15. Jutros se budim, 8h, Luka sava, Marko spava, mm sedi na terasi i puši cigaru, još uvek nije spreman da krene. Kažem mu, "Pa ako nisi otišao za 8, mogao si i Luku odvesti u vrtić". Naravno, sama sebi dignem živac razmišljajući zašto on to sam nije zaključio, pohisterišem, rasplačem se, pošaljem muža da ide gde već treba da ide, izdr*am se na Luku, histerično presvučem Marka... MRZIM SEBE ŠTO NE UMEM DA KANALIŠEM BES, I UVEK DECA POPIJU TO ŠTO SAM BESNA NA MM. Naravno, stanem pred orman i rasplačem se da nemam šta da obučem. Saopštim Luki da neće ići u vrtić jer nema ko da ga odvede, on se rasplače. Naravno, na kraju ga odvedem. Imam glavobolju od muke, a on me zove i pita "Jesi odvela Luku u vrtić? E, treba uveče da se nađem sa ovim drugarom da se definitivno dogovorimo kad ćemo krenuti, znaš, imamo dve opcije: prepodne ili popodne!" Slušam i ne verujem šta mi kaže. Naime, to da će da se nađu uveče da se def dogovore - to sam znala da sledi, tako je svaki put, ali ovo za dve opcije? Jel ja imam rogove na glavi? Jesam ja luda? Ako smo se dogovorili da ćemo putovati 21og po danu, naravno da možemo da krenemo prepodne ili popodne, nego kad ćemo, majku mu!? Jesu svi muškarci takvi?
|