Peace*
|
IZVORNA PORUKA: Ana RR
Nina, verovatno je faza ali evo kod nas već duuuuugo traje. Ludilo posle kupanja, bacanje zbog svake gluposti, da ne pričam kako je kada smo u kupovini... dete iz reklame za kondome  puno strpljenja treba, ja nekada moram da izađem iz prostorije i izbrojim ne do 10 nego mnoooogo više koliko me istera iz takta. A vi ste još mali, proći će to 
Eeeee, vi imate 2 god, a mi 3.  (da ne kažem, 7 )
To, dođe, prođe, pa se vrati (na žalost)...
Moja deca su skroz različita.
Kod Luke nije palilo ništa: vikanje, kazna, izolacija, razgovor... Ma ništa. Pokušala sam čak ja da odem, a njega da ostavim tamo gde se baca, on bi ustao, došao za mnom i bacio se ponovo.  
Kod Marka je do nedavno palilo da odem iz prostorije, i on za koji minut dođe za mnom kao da ništa nije bilo. To više "ne radi", sada sam počela da ga šaljem u sobu "Kad se smiriš, vrati se". I tačno ga čujem, ode u kupatilo, obriše nos i oči, dođe i kaže "Smirio sam se".
AAAAAALI, sada imamo novu fazu. Sve što traži, traži sa pretpostavkom da mu neću dati, pa ne traži normalno, već počinje da plače još pre nego što traži, i kroz suze i njakanje stiže do mene, i problem je što ga ne razumem šta govori jer njari.  Možda bih mu i dala kad bih razumela šta hoće. Sad sam počela sa "SLUŠAJ! (tražim kontakt očima) Suzama nećeš dobiti ništa sem kazne. Ako lepo tražiš, onda možemo da se dogovorimo". Za sada ne pali, i dalje plačući traži, ali ga lakše smirim u datom momentu pa pregovaramo.
Kod Luke jedino pali rečenica "Ne histeriši, ne plači, jer ću ti dati razlog za plakanje", jedino tad se pribere.
< Poruku je uredio Peace* -- 4.10.2013 9:18:00 >
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
da se bolje pripremite 
Kad smo bili kod njega Viki je doživeo svoj prvi praviii histerični ispad (dr ga je provocirao, nije mu dao njegovog Bucu ne bi li ga naterao da kaže DAJ) 
bacao je igračke, lupao nogama o pod, čak i malu stoličicu bacio, kao da nije moje dete nego mi neko uvalio neko koje nikad nisam videla 
I dr kaže da je dobro što se to desilo kod njega da bi nas posavetovao šta da radimo u takvim situacijama. E ovako, ako radiš nešto uobičajno tipa oblačenja, presvlačenja itd. samo nastaviti i završiti bez obaziranja na to. A drugi savet kad histerija nastupi jeste - izolacija, u smislu promene sredine. Znači ako smo kući, da ga premestim u drugu sobu,ili stavim u krevetac, ogradicu, sednem pored i čekam da prodje (u zavisnosti od deteta može poprilično da potraje). Nikakvo objašnjavanje, nikakvo obraćanje detetu, vikanje, ništa. Po mogućstvu, bez ikakve reakcije. Kad prodje ponašati se kao da ništa nije bilo. Kad smo napolju, vratiti se kući ako možemo. Kad smo u tržnom centru, gostima itd. sedeti sa detetom u kolima dok ne prodje 
Kaže da oni tim ponašanjem traže reakciju i ako je proizvedu bilo pozitivnu bilo negativnu to se nastavlja jer su našli način da skrenu pažnju 
Ićićemo do punoletstva najmanje
.Sa sinom nisam imala tih problema a od Ive cu skrenuti,kako postupiti kada je mala a toliko ljuta
. Svi već znate za kaznu koja traje onoliko minuta koliko dete ima godina, ono što je mene bunilo sa tom pričom je da se moji ne smire za toliko minuta. 
