jovicaa
|
IZVORNA PORUKA: Snelle Teško da imam onoliko vremena za nju koliko bi ona, a i ja želela. Uglavnom to ovako ide - Nemanja zaspi, mi počnemo da se igramo, i taman lepo krenemo da se igramo, on se probudi (spava jako kratko, po pola sata otprilike) i naravno da ja onda moram da prekinem igru, a ona je onda tužna. Ma srce me boli, šta da ti pričam, sve ti je to poznato, čitala sam šta si pisala. Svako veče ležem sa krivicom što ne mogu više da joj se posvetim, a preko dana uglavnom je nešto grdim, nemoj ovo, nemoj ono, stvarno je postala nemoguća, iako koristim svaku moguću priliku da je zagrlim i kažem kako je volim najviše na svetu I da, da ne bude kako sad ja ovde kuckam, a ona je sama i zapostavljena - poslala sam je kod mojih jer sam bolesna, pa sam nesposobna da se danas brinem o oboje. snelle ja sam se isto tako osecala i sad se poneakad tako osecam, ali sto vise bude nemanja rastao, imaces manje taj osecaj, posebno u momentu kada pocne da puzi, onda cete se igrati svi zajedno. sad je to dojenje ipak na prvom mestu... a sve ce doci na svoje mesto uskoro, veruj mi... ja nisam verovala kada su mi pricali, ali stvarno je tako a ljubomore mora da bude, pricale smo vec o tome .. jednostavno mora i to je nesto sto ide uz malu razliku i uopste vise od jednog deteta. s jedne strane dete gubi malo paznje, ali dobija nesto neprocenljivo, brata ili sestru! to je cena toga jednostavno. i moj ti je savet da se ne opterecujes previse time kome koliko i kada paznje posvecujes, time se samo opterecujes i nervozna si. kazem ti zato sto sam ja to isto radila. pokusaj da se opustis i da jednostavno po inerciji posvecujes paznju, kada i kome je u tom momentu potrebna.. znaci samo opusteno. ja sam apsolutno sigurna da ti dovoljno paznje posvecujes oboma, cim razmisljas o tome.
< Poruku je uredio jovicaa -- 15.10.2013 19:19:40 >
_____________________________
don't shit where you eat :))
|