|
Anoniman -> RE: Problemi u Srbiji (18.4.2011 10:38:14)
|
Rizikujem da navučem gnev određenog broja ljudi - ali ipak ću napisati ono što ja smatram da treba da napišem. Srbija jeste namučena, napaćena, ali ja mislim da mi Srbi jednostavno OBOŽAVAMO da o sebi projektujemo sliku sirotih, malih, napaćenih ljudi. I prosto kriziramo kad nas niko ne bombarduje, i kad nas niko ne uništava, pa onda po*izdimo i krenemo druge da uništavamo zato što nas niko neće malo da uništava. I onda, kad izginemo ko čvorci - onda pevamo tužne pesme, kličemo slobodi [sm=zmeden.gif] koja nas žulja, i koja je taaaaako dosadna, pa onda, ljude koji mogu da nas podignu na jedan stepenik više ubijemo, jer , ako nam on pomogne onda više nećemo biti jadni i siroti, i šta ćemo onda? Pa biće dosadno ... Nećemo više moći da se bijemo, da bacamo smeće sa terase, pljujemo po uilici i pišamo uz drvo u parku ... Tja, sve zanimljivo bi ukinuli. A ovako, aj'' se bijemo, onako bezumi, skrnavi i masni, zakrvavljenih očiju od želje da se vratimo kući jednog dana pa da pričamo novim naraštajima kako smo mi hrabro tukli po ''Rvatima ili kome god, nije ni bitno, bitno je da nije dosadno. I bićemo heroji, i naši sinovi će jednog dana biti heroji, mudro učeći jedino da Srbuju, čak i dok pljuju po ulici i pišaju uz drvo u parku.
|
|
|
|