 |
RE: Anksioznost, panični poremećaj
1.3.2012 11:47:14
|
|
|
|
Iwana87
|
Ja sam donela taj zakljucak a recicu ti i zasto.Inace zakazala sam za 19 kod neuropsihijatra,jedino sam o tom coveku nesto procitala a i radi preko fonda.Nemam tih 25 ili 30 e za svaki razgovor.
Vratila sam se na forum jer ovde ima zena koje "znam",nekako je lakse medju svojima pricati.Pisala sam vec ranije prose godine celo svoje stanje i zakljucak hipertenziju,onda krecem kuci sa lekovima,pa pritisak pada u sv sl i dalje sam se osecala lose.Sve manje vise dok nisam septembra pocela da radim.Tad sam imala ponovni napad sto me je dovelo da se zapitam sta mi je ustvari.Popila sam lekove uredno pred da podjemo na taj skup,usli u guzvu,mene uhvatila nervoza,znoje mi se ruke,i osecam kako polako krece,sve kao pre,lupanje srca,susenje usta,drhtanje.Posle tog napada sam shvatila da ja bespotrebno pijem te lekove jer mi je inace ok sve dok ne dodje neka guzva,frka ili nesto.Otisli smo privatno kod kardiologa da mi obavi komletan pregled.Konstatacija ostavi lekove,uzmi beta blokator uopste nemas hipertenziju.Znaci do tad su sva moguca ispitivanja prosla.On mi je predlozio njihovog neuropsihijatra ali jedan pregled kosta nenormalno tako da sam odustala i odlucila da odem kod drzavnog,sto na kraju nisam uradila.U medjuvremenu se desava sledece,odem na posao,ako me muz vozi ok,ako idem autobusom nije mi dobro.Probam da setam kuci,po dvoristu i dobro mi je,po komsiluku hodam neprestano samo cekajuci da vidim simptome ali nista,e onda odem u market neki ili na pijacu i bum.Gusim se,nervozna sam ,ne vidim vise nista samo mislim kako da pobegnem odatle.To je dovelo do toga da vise ne idem nigde sama.Dok hodam ulicom i mislim kako ce bas sad infarkt ili slog da me udari,mislim kako cu da zovem muza,mobilni mi u ruci celo vreme kad sam napolju za ne daj boze.Krenem u kupatilo i onda mislim a ako padnem u kadu,nece da me cuje.Moram da smislim kako da mu dam znak,kao da bi ja u tom trenutku znala da mu dam znak.Uglavom zivot mi se zadnjih par meseci pretvorio u pakao.Pritisak merim bar 50 puta dnevno.Inace ujutru mi je 118/68 skoro svakog jutra,i normalno je da varira u toku dana ali ja sam opterecena i cini mi se ako ne izmerim da cu bas tad umreti
Uvece legnem da odmorim taj deo najvise voli kad sve zavrsim i svi spavaju a ja na miru gledam tv,e sad zadnjih dana pocinje srce da lupa nenormalno a inace mi je sve ok.Torba mi je puna lekova,ponasam se kao najgori hipohonder.Najjace je na slavi sam otisla u sobu bukvalno pobegla cim se stvorila guzva popila dijazepam da bih mogla da se smirim i tako tamo presedela celo vreme.Sad pocinjem da odlazim cim dodje neko.Posedim malo,posluzim sta treba i odem u spavacu sobu da legnem.Nisam dr i necu da postavljam ja dijagnoze icicu pa cu videti samo znam da je sve ovo vise nepodnosljivo.
|
|
|
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
Sve sam bolesti ispitala na ovom svetu a ustvari imam anksioznost i ne znam sta sad
! 
Do juce sam mislila da imam tromb ili neku ne izlecivu bolest.Kad mi je rekla kao da mi je skinula kamen sa srca.Znam da tek treba da se borim i da neco to tek tako proci ali kad znam da je to sve stvar koju ja pravim sebi stvarno sam odlicno raspolozena.
E sad sredjujem svoje telo konacno,dodatna inspiracija mi je sto smo uplatili more.Necu da zadajem sebi neke prevelike ciljeve da se ne razoracam vec polako.Lekovi ce sigurno pomoci ali mnogo covek mora i sam sebi da pomogne
