|
Adriana83 -> RE: Moja mama i ja (18.4.2012 11:53:51)
|
Citam ovu temu i sve se neckam da li da pisem ili ne...
Kao prvo,ja moju mamu volim.Cujemo se svaki dan,nekad i vise puta.Kad god mi se nesto lepo desi,ona je prva kojoj javim.Ne zivimo daleko,25 km.Ali... Kao dete sam dobijala mnoooogo batina.Previse.Bila sam ziva ali poslusna.Bila sam dobar djak,pomagala po kuci koliko sam mogla,u svemu pokusavala da joj udovoljim.Ali nikad nisam uspela u tome.Uvek me je vredjala i ponizavala.Onda je dosao moj pubertet i ja sam se okrenula.Sve sam joj radila za inat,popustila u skoli,pocela da pusim.Mislim da sam joj namerno zagorcavala zivot.Zelela sam da joj pokazem kakva mogu da budem,da opravdam njene uvrede,da joj pokazem :E sad sam tek sve ono sto govoris!Stalno smo se svadjale.Nekoliko puta me ja izbacivala iz kuce,prvi put u 7. razredu osnovne skole! Jednom sam sama otisla na mesec dana,bilo mi je tad 20-tak godina.Kad sam se vratila,stanje se malo popravilo.Videla je da mogu bez nje i da me moze izgubiti.Sad sam udata,imam 4 divne devojcice,divnog muza,svoju kucu(na kredit) i svoj auto.Snalazimo se najbolje sto umemo.Ali naravno,ona i dalje nije zadovoljna.Ja uvek mogu vise,bolje,pametnije.Kao ona! Nikad nije dovoljno cisto ili dovoljno lepo ili dovoljno pametno.Uvek mogu da bolje raspolazem novcem,vaspitavam decu ili muza.Uvek mogu vise da ustedim i da kupim nesto pametnije.Nikad,nikako i ni pod kojim uslovima moje ideje,postupci ili razmisljanja ne mogu biti bolji,pametniji od njenih.Nikad nece priznati da je pogresila ili se ogresila o menie makar joj zivot od toga zavisio.Posto je shvatila da vise ne moze da mi naredjuje,sad pokusava da manipulise samnom tako sto mi za svaku sitnicu nabija osecaj krivice.Pre par dana me je zvala( imaju problem sa mojom mladjom sestrom) da bi mi u suzama rekla da me voli,da se oprosti jer ide da presudi prvo sestri pa onda sebi!A vec nakon dva dana se ponasa kao da se nista nije desilo!Alo,zeno pa ja imam cetvoro dece! Dve male bebe koje dojim! Zar mi trebaju takvi stresovi!
Koliko god da se trudim,ne mogu da izbegnem njen uticaj.Ona je kao jako mlada ostala udovica i imala je malo dete-mene.Nakon par godina udala se ponovo za divnog coveka-kojeg ja zovem tata-i dobila moju mladju sestru.Taj covek je mene podigao i ja u njemu ne vidim nista drugo do mog oca.U poslednje vreme mi stalno govori kako se ona zrtvovala zbog mene,jer je eto mogla da me ostavi u nekom sirotistu kao sto su mnoge zene radile i da se lepo uda "bez tereta".Kao ja treba da budem zahvalna tom coveku sto me pazi jer ja nisam bila niti cu ikada biti njegovo dete-on ima svoje! Sve me to jako boli i pogadja a kad i pokusam da joj to kazem izbije mucna svadja i rasprava u kojo sam uvek ja zlocinac a ona zrtva.I onda bude tuzna i povredjena i uvredjena a mene grize savest jer mi je mama i uvek popustim i prva je nazovem i izvinjavam se iako sam se 1001 zarekla da joj to vise necu dozvoliti i u dubini duse znam da sam u pravu.I dalje je volim.I dalje se cujemo svaki dan.I dalje ne znam sta bih bez nje...
|
|
|
|