Didy -> RE: Moja mama i ja (30.12.2020 15:41:33)
|
Ne znam da li sam pisala ranije na ovu temu, ali evo:Moja mama i ja smo dva sveta - ona previše napeta, u grču, paničar, ja uglavnom sve suprotno i tu se najčešće ne razumemo, ali se tolerišemo.Uvek je tu kad treba, stalno kuka kako ne viđa decu, kako nam ništa ne pomaže, kako ja uvek sve hoću sama... Hvala joj na tome što znam da bih mogla otići na godinu dana na kraj sveta i da budem sigurna da ću imati kome i decu i kuću ako treba da ostavim i da ne brinem ni trenutka. U poslednje vreme razmišljam kako ne provodim s njom baš mnogo vremena i plašim se da će mi biti žao zbog toga jednog dana. U životu mi je uvek bila podrška, puštala mi je i dozvoljavala svašta što, gledajući iz ovog ugla, ja možda mojoj deci ne bih davala. S druge strane smo baš zbog toga imale odnos pun poverenja, nikad je nisam lagala, skrivala od nje, uvek sam imala osećaj da mogu sve da joj kažem, pa je valjda zato puštala meni na volju. Npr. pustila me je na more s bratom (15) i starijom sestrom (19) i njihovim društvom kad sam završila 6. razred. Moj sin je sad 6. razred, ne verujem da bih ga pustila bez nekog odraslog da ide tako daleko na dve nedelje. Izlazak nikad nisam imala ograničen, u 1. srednje sam ostajala do 5h ujutro u diskoteci. Pustila me je s momkom (sadašnjim mužem) na letovanje kad sam imala nepunih 18 godina, on je slobodno dolazio kod mene kući od prvog dana, nekad je i prespavao kod nas, puštala me je npr. u Beograd na žurku s drugaricama kad sam imala 16-17 godina, spavale smo tamo u stanu kod nekog poznanika od moje drugarice (koga ona nije poznavala)... Sad kad gledam iz ovog ugla - Nisam sigurna da bih baš tako olako puštala sve svojoj deci. Doduše, ja nikad nisam nikakvu glupost napravila i valjda je to onda bilo obostrano poverenje. Sećam se da su mi drugarice uvek govorile - Blago tebi kako ti mama svašta dozvoljava! One su uvek morale da lažu, da petljaju, da izmišljaju da bi ih pustili roditelji, ja ne. To je ono na čemu sam joj beskrajno zahvalna. Npr. kad sam studirala, dala mi je punomoć na svoju bankovnu karticu i mogla sam da raspolažem novcem sama. Rekla mi je - Neću da mislim da li imaš ili ne. Živeli smo veoma skromno i pazila sam koliko trošim, ali sam taj njen odnos sad kad razmatram iz ovog ugla je bio jedan velik izraz poverenja.
|
|
|
|