Zemunka85
|
 Uopste ne znam ni kako da pcnem, ni sta da napisem. Preljuta sam, preocajna, pretuzna!!!! Tresla sam se min pola sata, a plakala do malopre. Dakle - vracam se sa faksa u 12. Ulazim u 84 na vencu. Autobus je sklopocija, ona najveca. Bruuuuji, usi bole. Ulazi neka devojka (kreten) mojih godina i seda ispred mene. Kako joj je vruce prebacuje kosu nazad, mlatara kao da je sama. Pada sva kosa meni na svesku (citala sam nesto), ja istresem dlake i zatvorim. Smejemo se ovaj decko sto sedi pored mene i ja. Vidim ja da devojka ispred (idiot) nije sva svoja, ali nisam ni ja, sta sad. Ulazi majka (predpostavljam) sa decakom od recimo 10ak god. On je sasvim normalnog izgleda i ponasanja, ali nzm kako (a to nije prvi put, zaista nije) ja vidim da ima nekih problema u razvoju. Kada porazmislim, bice da je to sto ga je drzala za rame, ipak su to veliki decaci i rade sve sami, ali to je totalno nebitno ... Krece autobus, bruuuji, ljudi se jedva sporazumevaju. Na mostu decak pocinje da skace (sedeci) po stolici par puta i vice "Jeeeeej" poprilicno glasno, devojka ispred (debil) prica na mob (nzm kako kada se nista ne cuje) i u tom trenutku pocne da urla, najglasnije sto je mogla "Prestani da se deres zar ne vidis da pricam na telefon". Ja u soku!!!!!! Pa gospodjo (budaletino) uzmi taksi, ako ti drugi smetaju - dete je radosno p...a ti m......a. Vec me poprilicno nervira, razmisljam da li da reagujem, ali odlucim da se ne mesam. To se sve desava u jednoj minuti, jer jos dok nismo presli most, ona zavrsava razgovor, ustaje (autobus je vec stao) - prolazi pored majke i deteta i vice na njih "To dete je retard, retard retardirani. Nista drugo neko retard", zena joj sasvim mirno kaze Övo je dete sa autizmom, a ti ako ne znas sta je to .." ova je prekida i dobaciju "Ma bas me briga sta je, to je obican retard retardirani". Izlazi, vrata se zatvaraju, sve vreme dobacuje "Reeeetarrrd" i autobus krece...
Da li postoje reci kojim mogu da opisem moje emocije tada? Kunem vam se, u zivotu imam jedno kajanje - sto sam upisala ovaj faks, drugo moje kajanje do kraja zivota ce biti - sto nisam reagovala. Sto joj nista nisam rekla, sto joj nisam makar dobacila "Sram te bilo", sto nisam izasla za njom, sto joj nisam j....a m....r  . Nikada to sebi necu oprostiti, ali taj shok, .. paralisao me. To je sve bilo u 3sekunde, posle par sekundi ja sam se osvestila, pa razmisljala da li bih je nasla ako sidjem na sledecoj, ali daleko je hotel Jugoslavije od Usca, mogla je otici bilo gde ... Ne mogu da krivom ljude sto nisu reagovali, da li je IKO ocekivao ovo? Ne verujem .. uopste necu da verujem da niko nije odreagovao zato sto nema trunke ljudskosti u sebi, vec zbog soka kao ja. Razmisljala sam i da li da se obratim toj zeni .. sta .. kako .. ali moje sazaljenje i saosecanje joj sigurno u tm trenutku ne treba ...
Pa sa cim se ta pusta majka bori, koliko je tuge u njoj, koliko borbe, rana, neprospavanih noci, izgubljenih zivaca, padova .. da joj jedan usrulja u autobusu kaze da joj je dete retar. Da li joj je svaka voznja autobusom takva? Svaki dan?
Pretuzna sam ... preeeeetuzna. Ne pamtim skoro da sam prisustvovala situaciji gde je neko ispao ovoliko g...o!!!!!
Obicno, i kada se sretnes sa autisticnim detetom, koje te nervira jer mislis da je uzasno nevaspitano, ne da spustis loptu kada shvatis da ima problem u razvoju, nego sve razumes, bude te i sramota a ova je nastavila da vice "Retard, retard". Pa sticice te kazna kad tad, videces!!!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
pa gde odose?! tu tu 200km?
to je najbolji opis 
A ona kaze da je tu,da je sve to slucajno,da je rekla da ne trci ali je eto Andrea najzivlja od sve dece i neslusa je.I tako u krug... 
