|
sonyasha -> RE: Dojenje - vase iskustvo III deo (27.8.2015 20:33:46)
|
Evo i ja da podelim sa vama moje iskustvo. Vojin je kada smo došli iz bolnice sisao na tri sata recimo petnest minuta, i po savetima sam menjala svaki podoj druga sika i beležila! Pritom se on nikada nije ukakio tokom klope ni neposredno posle.
Onda smo otišli na prvu kontrolu gde je bilo da je dobio samo 600gr, zadali su mi paniku, da uključujem dohranu, neverovatan pritisak doktorke i okoline!
Hvala milom Bogu pa sam poslušala sebe i mamu, pa nisam posustala! Načitala sam se tekstova o dojenju u trudnoći i pretpostavila kakvi me izazovi čekaju. Bilo je mnogo strašnije nego što sam mogla da pretpostavim, samo zato što te svi savetuju a ti treba da znaš šta je pametno, pritom ne možeš da znaš koliko je dete sisalo i ne možeš da znaš da li je dete sito jer bar u našem slučaju Vojin je imao grčeve i često plakao i nije spavao posle podoja nikada. Sve u svemu za idućih nedelju dana na kontroli je imao još 500gr više pa su me pustili na miru.
Ono što sam promenila je da smo od tada imali proceduru popijem pola litre vode onda jedna sika dvadeset minuta, druga sika dvadeset! Tako smo 15 meseci uspešno sikili! Ja sam se svaki dan posle jutarnjeg podoja izmuzavala i prvo je išlo malo oko desetak mililitara, a kasnije sam punila samo po jednu onu malu bočicu za urin i ništa preko! To sam zamrzavala i kada smo sa šest meseci startovali sa kašicama, mešala sam sa tim mlekcem.
Meni je dojenje bilo dva meseca stresnije nego trudnoća i porođaj. Toliko je bilo lepo, taj kontakt i beba na grudima, tako dragoceno, a sa druge strane bole bradavice, sike, lipti mleko, svi ti pametuje, ne znaš da se izmuzeš, namestiš dete, uh! Ali posle dva meseca samo ide uživanje, nađete ritam i nema više nevolja!
Svima vam želim uspešno dojenje jer je melem za dušu i telo i bebe a i mame!
|
|
|
|