pedjaza
|
Jasno je da papir ne znaci nista kada je ljubav u pitanju. Ne verujem da iko smatra da pair osigurava ljubav, stabilnost i trajnost. Ipak, to je eto jedan simbolican nacin da se potvrdi medjusobno poverenje partnera u datom trenutku. Nas Porodicni zakon (koji se primenjuje od 1. jula 2005. godine), za razliku od prethodnog, poznaje i tzv. Bracni ugovor, poznatiji u zargonu kao predbracni ugovor. Tim ugovorom se mogu definisati neka prava i obaveze (uglvnom imovinskog karaktera) pre stupanja u brak. Mislim da u praksi to nije bas nesto mnogo prihvaceno, ali je samo primer da pored onog izvoda iz maticne knige vencanih, postoji jos jedan "papir" tacnije ugovor, koji dodatno definise neka pitanja koja nisu jasno definisana zakonom ili pak na nesto drugaciji nacin nego sto zakon propisuje u slucaju razvoda. Tako se kod fiktivnih brakova (koji se zakljucuju radi sticanja drzavljanstva) bracnim ugovorom moze definisati da muz nema nikakve obaveze prema detetu koje zena rodi u braku, da u slucaju razvoda supruznici nece potezati pitanje imovine, da je jedan supruznik duzan isplatiti drugom odredjenu novacnu sumu u slucaju razvoda, ali i da se brak vremenki oroci. Nas zakon o drzavljanstvu kao jedan od uslova za sticanje drzavljanstva Srbije predvidja i da strani drzavljanin bude u braku sa drzavljaninom Srbije najmanje 3 godine. Vanbracna zajednica se u tom slucaju ne priznaje, tj. nije izjednacena sa brakom. Ako papir ne garantuje ljubav, zasto se onda mnogi parovi vencavaju u crkvi? Ima cak primera da se neki vencaju samo u crkvi, istina retko. Da li je mozda taj crkveni ritual ili uverenje o crkvenom braku garancija ljubavi i stabilnosti u braku? Licno nisam za crkveni brak samo zato sto sam ateista. Iskreno, ne svidja mi se ni taj ritual, a da to zaista nista ne znaci, pokaazuju i brojni razvodi parova koji su se vencali u crkvi. Prilikom razvoda, oni nemaju nista sa crkvom i svestenicima, dok pred drzavnim organima postoji odredjena procedura, pa makar razvod braka bio i sporazuman. U vanbracnoj zajednici postoji odredjeni stepen psiholoske opustenosti, jer je lakse da se ljudi rastanu. Medjutim, ako vanbracni partneri imaju maloletnu decu, Centar za socijalni rad se ne moze zaobici, jer deca imaju jednaka prava, bez obzira da li su rodjena u braku ili nisu. Takodje, zakon jednako tretira brak i vanbracnu zajednicu u delu koji se odnosi na imovinu i na obavezu izdrzavanja partnera koji nije u mogucnosti da se sam izdrzava. U tom smislu, ni kod vanbracne zajednice nisu iskljuceni parnicni postupci i imovinski sporovi. Mozda je prevelikim izjednacavanjem sa brakom, vanbracna zajednica izgubila one cari slobode, kojima se nekada odlikovala.
|