lidija 011
|
Evo i moje love story ...
Ja iz Pg, on iz Bg... kako se sretosmo? ... Sjedimo moja drugarica(sada kuma) i ja i dosadjujemo se. Pitam ja nju imas li broj nekog finog momka da ga zezam malo. Ona kaze evo ti, ali nemoj da ga zezas, on je Dudin(njen bivsi decko) drug i vrlo je ozbiljan(kasnije vidjoh ja da me slagala ). POsaljem mu poruku: Cao, ja sam Lidija Tijanina drugarica, a ti si Ivan, Dudin drug... Oces da se malo dopisujemo? On greskom obrise poruku i posalje Tijani poruku da ga ne cimam sada, jer je u guzvi( kasnije sam shvatila da je to istina, jer stalno negdje jurca )... Ja mu ljuta posaljem da ga necu cimati vise nikad ... Medjutim, eto ti njega zove da se izvini i da ce me pozvati malo kasnije. Tako je i bilo, krece dopisivanje, telefoniranje, astronomski racuni, predivne poruke( i dan danas ih cuvamo oboje)... I jedne noci mene zove Tijana da dodjem kod nje na kafu, a ja tek ustala od popodnevnog dremkanja i jedva pristanem. Krenem onako cupava, krmeljava kod nje, kad iza jednog drveta iskace muskarac, 2m visok i grli me... Ja krenem da vristim, udaram ga, zovem u pomoc, a on vice, ja sam mali, ne boj se... Tek tada padnem u veci trans. Ladno je dosao i tek kad je stigao u Pg, javio se Tijani... Ovo me sada ne bi iznenadilo od njega , ali tada sam bila soknuta ... I tu krece nasa prica... Ja kod njega, on kod mene, zajedno na more i tako se rodila ljubav... Rastanci jako teski... A prosidba? Stizem ja vozom u Bg, izlazim iz vagona, a on stavio ruzu u zardinjeru na stanici i kutijicu pored ruze i ceka me... grlim ga ja, ljubim i primijetim tu dekoraciju u zardinjeri... Konstatujem- vidi neka budala zaboravila nesto ... Govorim mu ja da krenemo, a on tuzan kaze da je to za mene( uvijek sam kvarila romanticne trenutke) ... i tako, od 27.02.2005.g pred Bogom( u crkvi Ruzici na Kalemegdanu) i pred ljudima stali smo na ludi kamen Tog dana je vejao snijeg kao lud, sve je bilo bijelo oko nas, bilo je predivno ... i dan danas ljubav je jaka, kao i treptaji, kada se ne vidimo duze od 5 dana , kao onog prvog dana kada me zgrabio i zagrlio ... u covjece i sad dok pisem me prodje neka jeza
< Poruku je uredio lidija 011 -- 27.6.2011 18:05:11 >
_____________________________
When you cry ,I''''ll wipe away all of your tears, when you scream ,I''''ll fight away all of your fears...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
, i eto....jedino sto je ta ista posle nekog vremen htela da nas rasturi,tj nasu vezu,ali cvrc....nije uspela.Zajedno smo skoro 8 godina 
,ako ne dovidjenja zauvek,ja u soku slican njegov glas,cak i naglasak ali mi ne lici na njega,ja kazem ma nema nista od toga,totalno razocarenje mislim sa kojim pravom ti meni tako,od besa pocinjem da placem i uzimam mob da ga zovem,on se ne javlja,10 puta sam ga zvala muk tek posle toga javlja se onako pospan kaze gde gori,pricam mu sta je bilo i on kaze da li si stvarno pomislila da sam ja...onda sam shvatila da ga stavrno volim...jos neko vreme smo putovali na relaciji Nis-Novi Sad ali su ti rastanci bili jako bolni za nas i onda odlucujemo da zivimo zajedno,pravimo bebu,svadbu...ostatak znate 
i da budemo potpuni 
pa da budemo kompletni, a nismo se dugo ni zabavljali( oko godinu dana), a jos to bila veza na daljinu, tako da kad sam dosla kod njega pocelo je pravo upoznavanje- i nikad se nisam pokajala zbog toga
