|
mali_mis -> RE: Bračni problemi (10.8.2013 11:59:32)
|
Ne mogu vise da cutim, i sve drzim u sebi, jer cu eksplodirati.
Probacu da budem sto kraca, ako je to muguce.
Nasi bracni problemi su poceli kad sam ostala trudna. Odmah da kazem da smo oboje zeleli bebu. Tad je prvi put frku napravio oko odlaska ginekologu. Kao zasto bih isla da proverim da li sam trudna kad cu saznati nakon 9 meseci [sm=smiley29.gif] Mislila sam da se zeza. Njegov odgovor je bio da njegova mama kad je bila trudna sa njim, nije tako isla kod lekara. Naravno, objasnim mu da je to bilo pre 30 godina, da su bila eto druga vremena, ali su i tada zene isle kod lekara kad su trudne, da je bitno znati je li sve u redu sa trudnocom...Nakon naseg vencanja, morala sam da dodjem kod mame, i izvadim nova dokumenta zbog promene prezimena. Na red je dosla druga kontrola kod dr., tad sam radila double test. E tu je digao frku, zasto sam ja isla kod privatnog, a zna da tad nisam imala zdravstvenu, zar je neophodno da radim takav test kad u njegovoj familiji nema nikog sa daunovim sindromom... Opet, krenem i objasnjavam zasto se radi double test...
Stvari su se malo zakomplikovale oko papirologije, i kad sam vec tu, da uradim jos jedan pregled. Tad sam saznala da nisko nosim, da je grlic poceo da mi se skracuje, da moram da lezim, i da ne smem da putujem, jer postoji rizik da izgubim bebu. Moj "dragi" se toliko naljutio na mene, da naredna 2 meseca nije zeleo da progovori sa mnom, i skroz me je ignorisao. Usput mi je rekao da se ne vracam kuci, da i kad bi izgubila bebu, napravili bi drugu. Vec tad je odjednom postao stranac za mene. Nije mi bilo jasno kako nisam videla da je toliko sebican, i da samo misli da njemu bude lepo. Ali ajde, mislila sam da ce se promeniti. Nakon ta dva meseca cutanja, doticni mi je izjavio kako ja njemu unistavam zivot. A onda, je dosao da me obidje, kad sam bila kraj 6 meseca. Bio je ovde 5 dana, od tih 5 dana, 3 dana se durio kao malo dete, nije hteo da prica ni samnom, ni sa mojom mamom. Svaka normalna zena bi ga naglavacke izbacila iz stana, ali ne, ja sam budala, koja je mislila da ce se promeniti. Tad sam se naslusala bas svega, i nagutala se g[sm=smiley35.gif] samo tako. Tad mi je rekao kako beba nije njegova, kako sam se udala za njega da bi beba imala tatu, da sam djubre sto necu da dodjem kuci, da sam se promenila on me ne prepoznaje, njemu nema ko da sprema rucak jer eto ja bi da uzivam kod mame. Ja uopste nisam uzivala u strahu da li ce se moja beba roditi pre vremena, i ako se rodi da li ce preziveti, nije mi bilo ni svejedno kad me creva zabole zbog zatvora, jer tada nisam znala gde se nalaze moja creva jer ih je beba ispomerala, nije mi bilo ni malo lepo sto se neko koga volim i sa kim cu imati dete tako ponasa, i sto me ne razume niti mi pruza podrsku onda kad mi najvise treba. Tad sam se jako razocarala u njega kao osobu, i rekla sam mu da ima fore do porodjaja da dodje sebi, i pocne da se ponasa kao normalan muz, inace smo zavrsili. Doticni je do porodjaja bio med i mleko, ali nakon toga se vratio na staro.
Dosao je da vidi svog sina. Niti mi je cestitao (valjda sam i ja zasluzila cestitke, nije lako roditi bebu), niti me je zagrlio ni poljubio. Bebu je uzeo svega par puta u ruke. Nije se potrudio da pomogne mami i meni oko bebe, on je legao da spava svaki put kad je bila frka. Na moje pitanje, oce li me makar zagrliti, dobila sam odgovor da nisam zasluzila, i da mi se sad sveti sto sam ga odvojila od moje trudnoce. I njemu nije jasno zasto ja tada 5 dana nakon porodjaja nisam mogla da sednem sa njim i bebom u bus i da idemo kod njega kuci.
Sada me i dalje optuzuje da sam ja dezirni krivac za apsolutno sve. I dalje sam kod mame, nemam ni zelju da se vratim kod njega, dok god je takav kakav je. Nikad se ne seti da pita da vidi dete preko skype, i dalje se duri kao dete od 5 godina i ne javlja se po 2 nedelje. Ajd sto se naduri na mene, pa me bas briga nakon svega, ali sto on ne pita za svoje dete, e to me boli. I sto onda, kad se odljuti i javi, njemu nije jasno zasto sam se ja ovde porodila a ne tamo, zasto sam sad tako hladna prema njemu. I dzaba objasnjavati, kad pricam mesecima, a on nista ne shvata.
Ja stvarno ne znam, kako pre braka nisam videla kakav je. Moje oci su se otvorile kad sam ostala trudna, kad je on poceo da se ponasa kao kreten. Ne vidim da sam krivac sto se on tako ponasa, jer sam samo slusala savete lekara i mirovala, da bih sacuvala zivot deteta, sto verujem da bi svaka majka uradila za svoje dete. Kriva sam, jer sam mu dopustala da se tako ponasa prema meni.
Ne znam, ali sada pruzam poslednju sansu, ako ne dodje sebi, dovidjenja.
|
|
|
|