|
snješka -> RE: Bračni problemi (26.1.2012 19:10:38)
|
IZVORNA PORUKA: vukosava
IZVORNA PORUKA: snješka
Ma radila sam ja u kafani dok nisam postigla ovo gdje sam sada i vrlo dobro znam kako je to, ali nismo svi isti. I mislim da njemu veliki problem predstavlja i moj doktorat. Ipak smo mi "homos balkanikus primitivus", posebno ljudi iz ovog kraja gdje ja sad živim. Ne mogu ovdašnji muškarci da podnesu da je žena u nečemu bolja od tebe, nedaj Bože da je toliko samostalna da joj ne trebaš, e onda si donja. Da se tako ružno izrazim.
Snjeska:
Ako je taj neki balkanikus sujetikus to moze najvise da boli, vise od svega ostalog. Moj muz evo se zrtvuje za mene vec skoro sest godina. Napustio je svoj posao koji je imao kao dipl.ing u jednom preduzecu. Trenutno cuva nase dete vec godinu i nesto dok ja radim. Srecom smo daleko od nasih prostora jer svaki put kad se cuje sa nekim drugom, isto pocinje razgovor: "Kad ces vec jednom da radis? Kako postizes? Nije normalno i prirodno da muskarac sedi kuci sa detetom itd".
A jel on sa decom ceo dan sam ili deca idu u obdaniste? Pa nije bas da je samo obazveza da dezura oko dece, ako imas bebu tu je i menjanje pelena, da ih hrani... Da ih zabavlja... Pokida to coveku zivce... Jel mozes da smestis decu u obdaniste?
Vuko, nisam ja rektor Univerziteta pa da mogu to sve finansijski podnijeti. [sm=smiley1.gif] I nije to čitav dan, on je sa djecom od devet ujutro pa do jedan, dva, tri, vrlo rijetko dođem kući poslije tri. Djeca su super, mali spava od 12 do 15-15:30, kako kad, a vojcica se sama zabavi, gleda crtane, crta, piše, tako da on u to vrijeme ima SAMO obavezu da im da da jedu (jednom), neku voćku i da ih izvede vani, u dvorište ispred kuće. Je li to previše? Mene čeka i da naprvim ručak i operem suđe i sklonim haos koji su oni napravili i nikad ne zvocam. Jesam li ja loša što tražim malo poštovanja i pažnje? On izlazi, ide da igra fudbal dva puta sedmično i nikad mu ne prigovaram ni za šta. Opet kad kažem ili uardim nešto što se njemu ne sviđa odmah se dere i dramatično napušta prostoriju i ne želi više da priča.
A igranje s djecom je nešto najljepše, ja kad dođem s posla, ja sam na podu s njima i igramo se. Teško je znam, ali nije to tako strašno ako si se psihički spremio da imaš djecu i ako si svjestan da se radi njih moraš mnogo čega odreći, bar dok su još mali i dok od njih praviš ljude, a ne da ih imaš eto onako, jer je prirodno da imaš djecu.
|
|
|
|