|
nencydrew -> RE: Bračni problemi (6.7.2011 0:02:00)
|
IZVORNA PORUKA: jabudic
Nista konkretno on nije uradio ili skrivio... Ali nista ni ne razumije... On misli ako rinta po citav dan i noc, ako nama nista ne fali da ja treba da se klanjamdo zemlje i gledam ga kao Boga. Ne zna da bih ja voljela da imamo puno manje, samo da mi ponekad kaze nesto lijepo, da me zagli kao nekad, da ponekad pomisli na moja osjecanja, a ne samo na sebe... Ja znam da je njemu tesko, da puno radi, trudim se da ga nicim ne opterecujem, da ga pustimo da odspava, da izvedem Nemanju da mu ne smeta, stvarno nemam nikakvih prohtjeva, mislim da ne postoji skromnija osoba od mene... Ni sto se tice trosenja para, ni bilo cega... Ne znam jesam li kriva ako ocekujem da ce kad se naspava da ucestvuje u nekeim porodicnim aktivnostima, ne trazi niko od njega da prstom mrdne sto se tice kucnih poslova, niti se on sjeti, ali mozemo bar dijete da izvedemo zajedno u setnju... Vodim ga ja cesto i sama, ali se vise ne usudjujem, jer se mogu poroditi na sred ulice... I volim da provedem vrijeme sa njim... A on kad podje sa nama, kao da je krenuo na el.stolicu... Samo cuti, smoren, izvrsava duznost bez ikakvog zadovoljstva. Kad ga vidim takvog ni meni nije ni do cega, najradije bih se vratila kuci...
Kad smo kuci, a ako on nekim cudom ne spava, ne bi se on sjetio da progovori sa mnom, radije ce citati vijesti na mondo portalu na tel, ili ce telefonirati, jedan drug, drugi drug, rodjak, kolega sa posla, svi redom... Racun od 80-100€, a ja potrosim nekih 10ak€. Kad mu prigovorim, jer ne vidim potrebu za tolikim telefoniranjem, on kaze kao srazmjerno zaradi, sto bi znacilo da ja ne zaradjujem i nemam pravo da mu prigovaram [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/zmeden.gif[/image]
To sto ja radim u kuci, to nije nista, to sve zene rade, samo su ove danas mnogo razmazene pa kukaju... Ako nesto ne mogu, npr. kazem da sam umorna jer sam po citav dan sama sa N. on ce reci da ni dok nisam bila trudna nisam mogla da budem sama... Nece reci da sam zeljela da on bude sa nama, da budemo zajedno, nego, eto, ja nikad nista nisam mogla... Dok sam "mirovala" rijetko kad se sjetio nesto da pomogne, kaze: Odmori, pa polako...[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/hudicek1.gif[/image]
I milion nekih stvari, neke nepaznje, bezosjecajnosti, sve mi se skupilo, kad bih ja njemu sad sve ovo rekla on bi rekao da filozofiram, jer je svaki moj pokusaj normalnog razgovora filozofija...
Eto, nista mi nije uradio, on je dobar otac, muza zamisljam mnogo drugacije, ne ide on nigdje, ne skita, ne pije, nema kad ni kad bi htio, moguce da je sve to zbog njegovog umora, moje nervoze i hormona, svakom svoja muka najgora, ali cini mi se da nije bas sve u tome...
jabudic, samo da ti kažem, ne filozofiraš-i ja imam isti problem...
Oboje smo konstatovali da zapadamo u depresiju zbog toga...
on je jednostavno UVEK premoren, i spava, posao mu je naporan, često radi dve smene.
Ja sam počela da prihvatam, šta ću?[sm=zmeden.gif]
|
|
|
|