vukosava -> RE: RAK (17.5.2012 16:10:53)
|
IZVORNA PORUKA: milia I otišao je tata. Srećom, nije imao bolove zbog tumora. Bolele su noge i zglobovi zbog nekretanja i lekova. Jeo je do samog kraja. Otišao je mirno. Svakog dana, evo 5 dana otkako je preminuo, razmišljam o njemu, prisećam se trenutaka kad je bio zdrav, a bio je do pre 6 meseci. I sada njega već nema! Kakav je osećaj nemati oca? Usamljena sam mnogo više, drugačiji je svet kad su roditelji tu. Inače smo ga izgubili mnogo pre fizičke smrti. Mozak je organ gde živi sopstvo. Zaboravio je da piše, čita, razmišlja, orjentise se, izgubio emocije, ostala paralizovana desna strana, kratkotrajne memorije takodje nije bilo, funkcija povezivanja reči i govora, vid je slabio pa mislim da se i izgubio... sve osim sluha. Čini mi se da su i sećanja nestala, možda nas nije više ni poznavao. Kako bih znala kad ne govori? I nije lako kad čovek nestaje, ličnost i sopstvo zarobljeni i nestali u izdajnickom telu. Zato je tumor na mozgu tako zla bolest, oduzima sve dok je telo zdravo. Svest i ovoj bolesti nije raširena, malo ko o tome zna. Nisam ni ja znala ni simptome ni lečenje, ni prognoze... [sm=smiley31.gif] Meni je najgore bilo kad sam bila kod tate u bolnici jednom u poseti a on me i ne prepoznaje, nije mi jednu rec, nijedan pogled uputio. Jedva sam izdrzala, a vise nisam imala snage da idem (pre 20 godina). Meni je svaki momenat u zivotu kad nesto uspem uvek bio - on nije tu da to vidi... Fali mi sad, ne znam prolazi li to ikada... Tash, moja ide korak dalje. Ona tvrdi da su se doktori presli (2003) i da su je dzabe slali na hemoterapiju i zracenje...
|
|
|
|