|
peca -> RE: Spontani pobačaj (27.10.2011 16:06:50)
|
Delioka, ja sam imala spontani u 6om mesecu, i ja sam se da kazes porodila, nikada necu izbaciti sliku iz glave kada su "to" sto je izaslo iz mene bacili u crnu kesu pred mojim ocima kao bilo koje drugo djubre [sm=smiley13.gif] da ne detaljisem... To mi je i dan danas u glavi... Teske su to stvari...Mislim da sam bila najsrecnija kada su me uspavali,ali i iz toga sam morala da se probudim. To je nesto sto u mojoj slavi ostaje za ceo zivot. Bila sam mlada sto je bila olaksavajuca okolnost jer u to vreme nisam bila "opterecena decom"... Nikada mi nisu rekli razlog zbog kojeg se to desilo, niti bilo koje objasnjenje, cak su me i maltretirali u narodnog fronta, misleci da sam to namerno izazvala, i svasta nesto, milion losih iskustava za nepunih par dana, da ti zagorcaju citav zivot [sm=smiley19.gif] Tada sam se zarekla da u narodni front vise nikad necu uci, ali eto... Posle nekoliko godina, i dosta pokusaja da ostanem trudna sa sve losim mislima i mislima da ne mogu ja da ostanem trudna, caroban trenutak se desio. Bila sam najsrecnija tada, u tome sam uzivala citavih 9 nedelja kada se desio missed, opet bez objasnjenja... I opet narodni front.... Verujem da se jako lose osecas, potrebno je vreme za neke stvari, ali neke ni 500godina ne moze da promeni. Ako zelis dete mislim da bi trebalo da ulozis svu energiju i sve pozitivne misli u to. NIkada da ne zaboravis to sto se desilo, ali da ga maximalno zamaskiras, moras da gledas napred, ne cekaj puno vremena da prodje. Posle onoga sto se meni desilo, htela sam "namerno" sto pre da ostanem trudna, naravno zelela sam to :) Ali proslo je godinu dana, godinu ipo... ,malo vise, i kada sam vec prestala da razmisljam o tome i da kujem malo drugacije planove za buducnost, desilo se ono sto mi se i danas desava, trudna sam, moja beba lepo napreduje, ali sam prestrasena, ne mogu docekati da se porodim, ne mogu da uzivam u trudnoci, imam kosmare nocu ali sam beskrajno srecna i pored svih tih muka. Najbitnije je sta ti zelis, koliko si jaka i na sta si sve spremna... O tome ne mogu da ti pisem ni ja ni bilo koja druga devojka ovde, to je ono sto je u tvom srcu i tvom mozgu, ja mogu samo da te utesim, da podelim moje iskustvo sa tobom, da te ohrabrim, i tako nesto....
....Pocela sam nepovezano da pisem...
Poenta price je da te razumem, da te zamolim da to lose iskustvo potisnes,nikako da zaboravis, sreca znas sta se desilo, zbog cega, eto ja i dan danas posle toliko godina cesto mislim na tu moju prvu bebu,zdrava si zena...Napravices ti drugu devojcicu koja ce biti predivna [sm=smiley31.gif]
|
|
|
|