|
lesli -> RE: Spontani pobačaj (19.2.2022 4:28:56)
|
IZVORNA PORUKA: Nora332
IZVORNA PORUKA: lesli I porazgovaraj sa nekim strucnim. Ja sam se zarekla da u cetvrtu trudnocu, ako se odlucim na nju uopste, ulazim iskljucivo uz psihoterapeuta. Koliko god da je ova bila laksa od prethodne, radili su me svi strahovi kojih sam se nakupila prethodna dva puta. Nocima sam sanjala jedan te isti horor san i od prve pozitivne bete, jedino sto sam radila - brojala dane do termina 😏 To sam ja radila sada. Ti si barem imala razlog, imala si traumu u prvoj trudnoci, apsolutno razumem da si se plasila i u narednim trudnocama, ali zasto sam ja bila naplasena od starta to i dalje ne razumem. Celu trudnocu sam imala neki osecaj da ne smem da mrdnem iako su me ubedjivali da smem da se normalno ponasam, ja sam ipak slusala sebe, i nazalost ostala u tom grcu i panicnom strahu da se nesto ne dogodi, nazalost na kraju se i ostvarilo to cega sam se najvise bojala.
Imala sam ja strah i u prvoj u kojoj sam ostala trudna odmah da ce se desiti bas ono sto se na kraju i desilo, ali nije to bio takav, panican strah. Vise kao svest da tako nesto moze da se desi. U drugoj sam bila poprilicno uplasena (dugo sam je cekala, vto, prethodno iskustvo…) i tada sam se panicno plasila scenarija od prethodnog puta, ali nekako sa nekom dozom vere da ce sve biti ok posle svega. E sad, cinjenica je da su tada komplikacije krenule veoma rano - vec u 5. nedelji, tako da sam u njoj bila u panicnom, ali osnovanom strahu. Ne znam kako bi bilo da nije krenulo tako. Verovatno bi me posle nekoliko pregleda malo popustio taj osecaj panike. Ovako sam bila hodajuci rizik od maltene prvog do poslednjeg dana, samo se dijagnoza iz preteceg pobacaja promenila u pretrci prevremeni porodjaj. Kada sam usla u neku sigurnu zonu, na kratko sam se smirila jer sam znala da ako se i rodi ranije da ce sve biti ok. Medjutim i tu me je ubrzo sacekao samar realnosti… Kada su mi ustanovili duboku vensku trombozu i pored terapije fraksiparinom postalo mi je jasno da iako sam mislila da sam u sigurnoj zoni, da zapravo nisam sve dok mi ne bude u rukama.Ono o cemu govorim je treca trudnoca. U njoj sam bila u panicnom strahu od prvog do poslednjeg dana. I bila sam u mnogo vecoj panici nego u trudnoci koja je imala neuporedivo vise komplikacija. Mnogo manje sam se plasila kontrakcija, jer sam videla da nisu ni blizu onih od proslog puta, ali su me zato strah od krvarenja i od d-dimera koji je ponovo i pored terapije ludovao, izbezumljivali. U prilog tome ti snovi koji su me nocima proganjali…
Oduzih…ali poenta je da si dozivela vrlo ozbiljnu traumu, cak i da sve bude bez ijedne trzavice sledeci put (uz naravno obavezan serklaz), neces biti mirna. Taj nivo straha koji ostane iza traumaticne trudnoce je neverovatan i bice mnogo veci nego sto si ga sada imala, jer je potkrepljen nekim iskustvom. Znas da ces biti uplasena, ali ni ne slutis u kojoj ce to meri biti. Ja bar nisam. Moje iskustvo sa gubitkom trudnoce (a verujem da se i ostale zene osecaju tako), kaze da je nakon svega svaki dan sve tezi. U pocetku bas nisi ni svesna sta te je zadesilo... 😔Zato ti je moj savet da nadjes nekog strucnog. Trebace ti u danima koji dolaze, u danima do pozitivnog testa, a i kasnije u toku te trudnoce. Tim pre sto se nisi dozivela samo traumu, vec se i zavrsilo gubitkom bebe.
A sto se pozitivnog iskustva nakon slicne price tice, poslacu ti sad pp.
Grlim te jako, drzi se!
|
|
|
|