IZVORNA PORUKA: jovana13

meni je normalno da ne mozes odmah da volis bebu kao prvo dete,zbog vremena provedenog zajedno,ali kasnije to dodje na svoje. Vidim da sva deca reaguju isto na rodjenje bebe i novog clana u porodici. Par dana nakon sto sam dosla iz porodilista, ostavila sam Ogija u sobi i izasla da makar 5min provedem sama sa Janjom, makar samo da je jako zagrlim i poljubim, elem,kazem ja Janji dodji kod mame a ona me iskulira i kaze bezi bre necu kod tebe i ode da se igra sa dedom. Plakala sam kao kisa satima, ali sad je sve doslo na svoje, jednostavno mora da prodje taj period prilagodjavanja na novog clana..

IZVORNA PORUKA: sneza24
I mogu da kazem da ih podjednako volim.Ne pravim nikakvu razliku.I nema niceg lepseg kad nju drzim a on dodje pa nas obe zagrli.

IZVORNA PORUKA: sneza24
I nema niceg lepseg kad nju drzim a on dodje pa nas obe zagrli.

IZVORNA PORUKA: Snelle

Sigurna sam da nikog ne grize savest što poželi još dece
Yula, mislim da nisi baš najbolje shvatila Shishicu. Stvar je kompleksnija ili se barem mamama koje već imaju jedno dete tako čini U svakom slučaju, potpuno je nepojmljivo shvatiti situaciju dok se i sam ne nađeš u istoj. Videćeš već na šta mislim

IZVORNA PORUKA: Shishica

Ja vec sad osecam grizu savest jer zelim dete drugo, kao da je izdajem.. bas grozan osecaj.

IZVORNA PORUKA: n i n a

Nije baš najpogodnija tema, ali nisam našla bolju. Ako postoji, neka mi neko pomogne da prebacim post...

Evo kako se porođaj skroz približio stekla sam utisak da se ovom detetu svi nešto mnogo manje raduju, nego Mihajlu. Tako su svi nekako distancirani, hladni, nezainteresovani.... Ja sam u kontrakcijama već nedelju dana, niko ne paniči ( ), na moje insistiranje danas krečimo, mm kulira totalno, a treba još par stvari kupiti koje su nam neophodne čim izađemo iz porodilišta.... Čak su i meni malo ubili taj entuzijazam, kao da idem na vašar da kupim bebu, a ne da se porodim... Da li je i sa drugim porodicama isto? Prvo unuče kao čudo, sva ostala kao statistika?!

IZVORNA PORUKA: MarijaBg

Anajid, bas mi je danas trebalo da cujem ovako nesto, juce sam pricala sa drugaricom o tome kako je njeno dete od skoro 3 godine tesko podnelo dolazak bebe, poceo i on da se ponasa kao beba, da privlaci paznju na sebe nestaslucima, upiski se cesto nocu, nece da spava sam, pravi probleme i u vrticu... Ne znam uopste kako cu se postaviti ako N krene tako da se ponasa, bas me strah Ne bih da joj popustam jer mi je zao, a ne mogu ni da budem jako stroga, jer moze da napravi samo gore
Nadam se najboljem i trudicu se da joj poklanjam maksimalno paznju, pa neka crknem od umora

IZVORNA PORUKA: Verus


MOzda se tvoje dete nece tako ponasati, ali i moja Helena je isto radila-cak i danas, nekada pravi zvuke ili udara o nesto kad i Oli to radi a vidi da mu se mi smejemo...normalno je to, vide da beba tako dobija paznju pa i oni zele isto.. Meni je tesko sto sam dosta trenutaka propustila sa H zbog Olija...nekako mi je brzo porasla, a taj neki deo njenog detinjstva sam propustila...Oli je bio zahtevna beba, k ozna moju pricu zna zasto, pa sam morala njemu vise da se posvetim. Ali sve dodje na svoje. Sada se zajedno i igraju, smeju. Kad spava, Helena pita gde je Oli i tako. Tuce ga nekad, a sad i on nju pomalo cupa. Sve to ide sa radnim stazom, kako bi se reklo.