Peace*
|
Biti jedinac znaci biti usamljen .
Ovo me je podstaklo...
Ja imam 33 godine a moj brat 20.
Tek od pre par godina zaista uživamo zajedno, da iskreno umemo da se smejemo istim stvarima sa razumevanjem a ne iz kurtoazije, i da zaista iskreno uživamo. Ustvari, bar se ja nadam da on to ne radi iz kurtoazije, jer ja zaista uživam sa njim. Ne viđamo se često, posebno sada, pre godinu dana je otišao na studije u inostranstvo, i ustvari mislim da je to bio okidač da ja shvatim koliko mi znači.
Šta hoću da kažem?
Razlika od 13 godina je da imate dva jedinca.
Pre koji dan sam mami rekla da mi je UŽASNO krivo što nije napravila manju razliku, jer, ja kada sam sa bratom, osećam se kao da imam krila, da bih mogla preletei ceo svet. Ali sad više ne mogu, jer imam decu...
Nas dvoje smo mnogo različiti. Ja sam ustvari prilično nezainteresovana u smislu istorija, poznate ličnosti, trendovi, svetske finansije, politika, a on nekako zna sve i sve ga zanima. Ja sam kukavica koja se iz inostranstva vratila kući, a on to neće uraditi (živi bili pa videli). Da je manja razlika - povukao bi me. Ne žalim ni za čim, da me ne shvatite krivo, obožavam svoju decu, muža, posao... Ali mi je krivo za neke stvari.
Recimo da smo se mimoišli. Kada sam ja izlazila, on je ostajao kod kuće, uvek bi se slikao sa mnom i drugaricama pred izlazak, sve u fulu bi obukao i jaknu i kačket...  , jedne godine smo ga čak drugarica i ja i povele na doček Srpske nove godine, imao je oko 7-8godina.  Izraz lica izbacivača na ulazu u kafić - neprocenjivo. Išli smo na Spens u neki lokal, a na platou spensa led, ali kao staklo, a drugarica bockala u nekim štiklicama... Ah, lupile me emocije...
A onda, onda je on porastao, izlasci, inostranstvo, EXIT, žurke... a ja "matora" (iako se ne osećam matoro, njegovoj generaciji sam matora), i sada ja ostajem kod kuće i slikam se sa njim pred izlazak, samo ne obučem jaknu i kačket.
I svesna sam da ga verovatno često davim, i da je u fazonu "O ne, opet poruka od nje, šta sad hoće?", i zaista se trudim da ne smaram, ali nekada je to jače od mene.
Već godinama u junu letujem sa mamom i decom, i on nam se uglavnom pridruži. Meni su to toliko dragoceni trenuci. Momenti kada znam da i tako nema pametnija posla nego da se druži sa nama jer je ekipa daleko. Uvek se mnogo radujem tom moru.
Zaključila bih - ni prevelika razlika ne valja.
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
mislim milion situacija zilion navela sam prvo sto mi palo na pamet. Pa setnje, pa rituali za spavanje....mozda je kod tebe to drugacije jer je manja razlika, ali kod mene je ovako i zao mi je sto nisam napravila barem god dana razlike vise. Nekako osecam da "plivam" ali mi je tesko, niti njemu mogu da se posvetim kao sto sam se njoj posvecivala, niti njoj kako je navikla i zaboli me dusa sto kazu vrlo cesto za oboje.
E dusa me boli i sad kad se setim toga.
