Shishica
|
Je li neko isprobao ono iz knjige Naucite dete da spava..?? Je li deluje? Meni je nekako surovo.. Ali ovako mislim da NIKAD nece prestati da me sisa i sisa nocu... i budi... Plan je sledeći: Odredite razuman ritam aktivnosti za dete: kada jede i spava. Uvek u isto vreme tokom dana i uveče stavite mališana u njegov krevetić. Sve vrste pomoći pri uspavljivanju koje ste do sada pružali detetu (nošenje, flašica, dojenje, stajanje pored kreveta, kolica, držanje za ruku...) potpuno izostavite. Vremenski te aktivnosti odvojite od uspavljivanja, odnosno, pomerite ih za najmanje pola sata ranije. Pre odlaska na spavanje provedite prijatno vreme u bliskom druženju sa detetom. Odmah po završetku tih aktivnosti smestite dete u krevet budno, poželite mu laku noć poljupcem i izađite iz sobe. Pošto je iskustvo ležati sam i budan u svom krevetiću za vašeg mališana verovatno sasvim nepoznato, gotovo je sigurno da će odmah početi da plače, očekujući da se vratite i pomognete mu da zaspi onako kako je do tada naviklo. Vi to, naravno, nećete uraditi već ćete se držati sledećeg rasporeda, odnosno sačekajte nekoliko minuta pre nego što se vratite u sobu. Plan počinje trominutnim čekanjem: 1. dan 3 minuta 5 minuta 7 minuta 7 minuta 9 minuta 2. dan 5 minuta 7 minuta 7 minuta 9 minuta 12 minuta 3. dan 7 minuta 9 minuta 12 minuta 12 minuta 15 minuta 4. dan 9 minuta 12 minuta 15 minuta 15 minuta 15 minuta Od 5. dana 15 minuta 15 minuta 15 minuta 15 minuta 15 minuta Gledajte na sat! Ako to ne radite već se rukovodite osećajem, tri minute vam mogu delovati mnogo duže. Vrata dečije sobe za to vreme mogu biti zatvorena. Ako dete plače, po isteku predviđena tri minuta uđite kod deteta. Utešite ga, pomilujte ga. Možete mu reći nešto kao: ‘Mama (tata) je tu. Sve je u redu. Spavaj.’ Obraćajte mu se mirnim, sigurnim glasom. Budite staloženi. Nikako ga ne uzimajte u naručje i ne pružajte mu pomoć na koju je naviklo. Takođe, dete ne treba da zaspi u vašem prisustvu. Cilj vašeg ulaska kod deteta jeste da ga umirite, da mu kažete da je sve u redu i da ste vi tu za njega, ali da treba da spava u svom krevetiću. Treba da oseti vašu sigurnost, mir, toplinu, blagonaklonost, ali i odlučnost, čak iako je suviše malo da razume smisao reči. Ni slučajno ga nemojte grditi ili vikati. Morate razumeti da je dete uznemireno jer je suočeno sa novom situacijom, te ga nikako ne treba dodatno uznemiriti i otežati stvari. Ako je ustalo u krevetiću, spustite ga, ali ne bezbroj puta. Po isteku oko dva minuta izađite iz sobe, bez obzira na to da li se dete smirilo ili ne. Sada čekajte nešto duže, pet minuta, potom još jednom sedam minuta, prema prikazanom rasporedu. I tako dok vaše dete ne zaspi. Prilikom svakog ulaženja budite staloženi i utešite dete, nemojte pokazivati uznemirenost ili ljutnju, ma koliko puta da ulazite. Kada vidi da dok ste kod njega ne dobija ono što želi, dete može da reaguje besom ili ljutitim plačem. Ne ulazite zbog toga u dodatna objašnjenja. Što je plač ljući, kraće se zadržite. Ipak, odlazite kod deteta uvek u predviđenim razmacima, da se ne bi osetilo napuštenim. Ulazite samo ako dete plače. Ako kenka, negoduje i mrmlja, sačekajte, možda će se samo postepeno umiriti.
_____________________________
":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .." -Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva! -Ne brini mama. Budicu pazljiva!
|