stasha77 -> RE: Kako preziveti mirovanje u trudnoci? (8.2.2010 11:41:46)
|
podelila bih i moje iskustvo, ako bude malo koristilo nekim buducim damama koje se suoce sa neophodnoscu mirovanja. ja sam mirovala skoro 3 meseca, od toga mesec dana strogo strogo - ustajanje samo za wc, a druga dva uz po pet minuta setnje dnevno i mrvicu muvanja po kuci. to mi je posebno tesko palo zbog ritma koji sam imala pre toga, a koji je podrazumevao da sam u kuci maltene samo za spavanje. ono sto je glavna motivacija i nagrada je bila svaka kontrola na kojoj bih videla bebu kako raste za mene neverovatnom brzinom, cula joj srce i svaki put bila sve uverenija da ce sve biti ok. ali ti sati provedeni sami sa sobom, u kojima se cesto pitas da li je sve ok, strah da nece, uveravanje da hoce, misli i osecanja koje mozes ispricati svima oko sebe, ali ne mozes bas zaista i podeliti meni su bili najtezi deo lezanja. na neki nacin sam sebe ''umrtvila'', ulenjila, ubacila sebe u hibernaciju sa samo jednim ciljem - da ucinim sve sto je do mene da bebac bude dobro. Citala sam, gledala tv, surfovala po netu, pricala telefonom, ali nisam mogla da radim nista stvarno korisno i pametno. da budem iskrena bila sam i malo nervozna i nepodnosljiva [sm=smiley9.gif] ali su moji i moj dragi to stoicki podneli i kompenzovali koliko su mogli. Ali nije ni bitno, jer bebac je rastao i ja sada mogu ''sve sto mi prija'', citiram doktorku. cak sam resila i da se vratim na posao, vecina ljudi iz mog okruzenja misli da sam blesava ali osecam da ce mi to znaciti, da se vratim medju ljude, i u ritam obaveza. dogovorila sam se sa sefom da mi smanji aktivnosti i da necu ostajati prekovremeno. zelim vam da istrajete, cipiripi tebi da sto pre bebac zazivi u tebi, svaka zrtva je mala, brzo prodje i zaboravi se..
|
|
|
|