|
Dora -> RE: Brak i dvoje male dece (20.1.2010 9:12:22)
|
IZVORNA PORUKA: Nedja
Ja cu se oglasiti iako imam samo jedno.
Mislim da bih se tako osecala, kao tvoja drugarica, kada bih sada, ili u bliskoj buducnosti rodila jos jedno dete.
Znam da necu biti pogresno shvacena, i cesto kukam kako je Nesa nemiran, ali zene, on je sve gori i gori.
Kad je bio mali stalno sam govorila, ovakvih mogu da rodim deset, i stvarno je bio divna beba, do nekih 6-7 meseci.
Znam da cete misliti da preterujem, i da su sva deca takva, ali ja pouzdano znam da je ovo vanserijski. Kao da ima pundravce u dupetu, ne znam vise sta cu sa njim, place mi se svako vece kad ga uspavam i shvatim da cu imati 2-3 sata slobodno, jer ne znam sta cu pre da uradim. I na kraju batalim i spremanje i pranje kose, i sednem za komp[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
Meni treba pola sata da mu promenim pelenu. Za to vreme dok je golisav, dok mi bezi po krevetu, svaki ili svaki drugi dan (ne preterujem) mi se ispiski po kompletnoj posteljini, ukljucujuci i jastukei pokrivace. Pomislicete da sam sama kriva, mozda i jesam, ali ne vidim kako mogu biti, bar za takve stvari. I ne mogu na silu, jer se toliko koprca da ni mm i ja zajedno ne mozemo da ga zadrzimo nekad.
On nikad ne sedi. Kada jede, treba mi pola sata i trikovi koji su normalnim ljudima nezamislivi da ga stavim u stolici, gde sedi po 15-20 minuta, kao sada, dok jede.SVO ostalo vreme hoda i trci, bezi po kuci, baca stvari, ali ne zlobno...onako slatko, da mu nista ne mozes.
Nisam nesrecna...nisam ni mnogo umorna, ali mi nisu sve ovce na broju. A da sad treba da rodim jos jedno dete...preduzela sam SVE mere da do toga ne dodje, jer ne bih to izdrzala.
[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] Ovaj deo sam preskočila ali potpisujem. To je možda razlog tolike haotičnosti. Meni je Luka non stop visio oko vrata a Balša bio jako nemiran. Obojicu sam dobrih 10 meseci uspavljivala po sat vremena na rukama, prvo jednog a onda drugog. To me dovodilo do ludila i psihičkog i fizičkog umora, svi oko mene znaju da sam sve probala ali ništa nije pomoglo dok god im nije dunulo da je vreme da sami počnu da se uspavljuju. A da ne spominjem to da su se noću budili jedan za drugim po nekoliko puta, a dok oni spavaju ja sam bila u polu snu na iglama kad će se ponovo jedan od njih probuditi. I onda nek me neko pita što sam bila izgubljena!? Niko nije morao da pita, svi su znali ali nisu mogli nikako da mi pomognu...
|
|
|
|