gorann -> RE: Dečiji stomatolog (3.2.2017 9:28:39)
|
Cao svima, Ne javljam se cesto na ove forume, vise ih gledam kad mi treba pomoc. Tako sam i dosao do ovog dela za zubare. Dete (upravo napunilo 3 godine) je pocelo da cesto stavlja ruke u usta, pa sam trazio preporuku za nekog dobrog decijeg zubara u Novom Sadu. Gledajuci ovaj forum, nasao sam da ljudi preporucuju dr Vida Djukic, koja ima privatnu ordinaciju u Novom Sadu (preporuke su na strani 4 ovog foruma). Po preporuci sa foruma sam otisao tamo, no moje iskustvo sa njom je daleko od pozitivnog, pa sam zeleo da to podelim i sa ostalima. Otisli smo na prvi pregled i na tom pregledu doktorka je delovala dobro. Shvatala je da su deca mala, da se mora polako i strpljivo i generalno je delovala kao neko ko zna kako se radi sa decom. Obzirom da je dete imalo karijes, zakazali smo popravku za sledecu nedelju. Na popravci, ja bi rekao da se dete ponasalo tipicno za nekog tog uzrasta. Imam i drugo dete (blizanci) koje je mnogo zivlje od cerke, i on bi bas pravio problem na pregledu. Znam kako se ponasa kod pedijatra, suta, bezi, trza se, pokusava da pobegne na sve nacine. Cerka je lezala mirno, ja sam je drzao, ali je sve vreme plakala i povremeno pokusavala da kaze nesto tipa "hocu kuci" i slicno. Naravno, to smeta zubaru u obavljanju svog posla, ali iskreno, ne znam sta drugo ocekivati od deteta koje je upravo napunilo 3 godine. Nije se bacala naokolo, sutala, vristala i ostalo sto cesto vidjam i kod sina i kod druge dece. Jednostavno je plakala, posto i inace ne voli da je diraju, a ovde su joj gurali tampone, instrumente i ostale stvari u usta. Sta da se radi, mali su, rekao bih da sam to i ocekivao. No, gospodja Vida Djukic je non stop gubila kontrolu nad svojim ponasanjem. Svakih 10-15 sekundi je prekidala radi i zalila se: "Vidite, vidite sta radi! Samo jeca i place... zar ne shvata da hocu da joj pomognem?". Ne znam stvarno sta je ocekivala, da dete od tek napunjene 3 godine shvati da joj zubarka pomaze, i da sedi mirno i tiho? U vise momenata je bila pocela da vice na dete: "Prekini! Saradjuj! Prestani da places, nista te ne boli!" i slicne naredbe. Potom je cesto prekidala rad i zalila se sestri "evo vidi sta mi radi, non-stop mi jezikom sklanja instrumente i plombu koju postavim, ja ne znam sta da radim sa njom". Sestra je bila poprilicno mirna, po meni kakva i treba da bude, na komentare doktorice je smireno odgovarala sa "da, tipicno ponasanje za taj uzrast". Zbog svih tih prekidanja koje je doktorica pravila kako bi kukala i zalila se, popravka je trajala vise nego sto je trebalo, sto mi je i najvise smetalo. I sve vreme se zalila kako ona radi nemoguc posao, kako je sve ovo tesko i da ona evo pokusava da uradi nesto u nemogucim uslovima rada. U svoj toj zbrci i nervozi, nisam ni sam znao sta da radim: da se pocnem i ja derati na tu doktorku? To bi samo produzilo celu stvar, kakva je nervozna bojao sam se da ne ostavi popravku na pola. Pokusavao sam da smirim dete sto vise, sto je izgleda dodatno nerviralo doktorku pa je i meni dobacivala "ma sta je smirujete, nije joj nista, nek place". U svakom slucaju, ni sad ne znam ni ja kako sam trebalo da reagujem, samo sam hteo da se to sto pre zavrsi, da ne maltretiramo dete duze nego sto je potrebno, a cinilo mi se da bi svadja bila samo kontraproduktivna. Po meni, poseta zubaru za malu decu je svakako stresna i lekar tu mora biti veoma smiren i strpljiv. A kada popravka pocne, treba da se ponasa kao profesionalac, da sto brze odradi svoj posao najbolje sto moze. Dakle, skoncentrise se na posao, ako se plomba pomeri, stavi drugu sto pre, zavrsavaj posao sto je brze moguce i kraj. A kukanje, nerviranje i vikanje je nesto sto jedan deciji zubar sebi ne sme dopustiti. Ne bih ulazio u to da li je ovo doktorici bio neki los dan, da li vise nema zivaca za decu ili nesto trece, jednostavno, ovakvo ponasanje je nedopustivo. Takodje bih dodao da je i veoma skupa (8000 din za popravku), ne znam da li je i na to uticala nervoza ili je to normalan cenovnik. U svakom slucaju, obzirom da sam tamo otisao po preporuci sa ovog foruma, hteo sam da ostavim i svoje iskustvo kako bih upozorio druge. Pozdrav svima, Goran
|
|
|
|