|
Anoniman -> RE: Bračni problemi II deo (19.3.2019 9:46:22)
|
Presekla sam. Ostavila sve što je bilo u prošlosti da tamo i odmara. Nemam ništa od toga da Ga krivim za nešto što jeste ili nije radio jer ja nikada nisam rekla, onako zapravo ga posela i rekla, da mi smeta nešto u njegovom ponašanju. Sve je bilo usput, neobavezno, a i to retko. Možda da sam zaista rekla sve ne bi došlo dovde dokle je došlo... možda, a možda i ne. Nikad nećemo saznati. Ovaj zid koji sam digla oko sebe u zadnjih 6 meseci gde on ustvari nikad ne zna na čemu je, baca pasulj, pa zbog toga ima ispade ljubomore koje ja baš ne volim... sve to nije valjalo tako, i tako nije moglo. Došli smo do tačke da ili ću da oprostim i da krenemo drugačije dalje zajedno, ili ćemo da se razvodimo. Bila sam krajnje iskrena prema sebi – ja ne želim da se razvedem. I dalje verujem u ljubav, i dalje verujem u brak, i želim tako da živim. Oprostila sam sve što me je žuljalo godinama, ali nisam zaboravila (strah me je da zaboravim). Nisam sebe vratila u onaj položaj u kom sam bila pre godinu – godinu i po, jer, tada sam bila nesrećna. Našla sam gomilu stvari koje me čine srećnom, neke On ne razume ali prihvata ih, i ne pravi problem od toga – što je ok. Za neke situacije pravim kompromis, u nekima ne popuštam. Uglavnom, lepo mi je. Prija mi vreme sa njim.
Trenutno radim na sebi i na mom načinu komunikacije. Jednostavno, moram da naučim da kažem sve što mislim, bez ustručavanja. Ne samo mužu, generalno ljudima.
|
|
|
|