Skockica
|
Ja sam bila u dosta slicnoj situaciji. Pet god se zabavljali dok nisam zavrsila faks, onda vencanje iz snova. Vec u prvim nedeljama braka videla sam da to nije to. Ali sam pomislila, sta sad, necu se valjda odmah vracati, mozda sam ja previse osetljiva pa to i nisu pravi problemi, nervozna sto sam stalno kuci bice bolje kad nadjem posao... Onda njegove uvrede, ponizenja, bezosecajnost... Sve sam blize bila odlasku ali sam morala biti sigurna, nisam htela da se ciganisem idem vracam i tako to. Morala sam raskrstiti sa svojim emocijama i ubediti sebe da to nije on, nije to onaj covek u kog sam se zaljubila, za kog sam se udala, taj se covek nece vratiti. Sama sam bila kriva, svasta dopustila, zato sto sam volela...Isto je pricao sta hoces ne pijem, ne skitam, ne tucem te. Onda me je toliko isprovocirao da sam mu udarila samar a on me je zveknuo u glavu. Taj isti sto se kleo dana zensko nikad ruku ne bi digao. Ipak ja sam njega prva udarila - nasilnik ce uvek reci da si ti kriva. I jesi, zato sto si to dopustila. Tad sam otisla... prvi put, jbg dosadjivao mojoj familiji molio me plakao, na majcinom grobu se zakleo nikad vise. Srce popustilo. Neko vreme bilo ok posle jos gore. Kad sam videla da cu zavrsiti u ludnici, otisla sam.
Nisam mislila da li cu naci nekog da li ce biti ljubav fatalna, bezala sam glavom bez obzira da spasem zdrav razum i zivu glavu. I kad sam par dana nakon toga saznala da sam trudna nisam se vratila, naucila sam lekciju.
Dve godine kasnije upoznam divnog coveka, prihvatio moje dete kao svoje, zivim svoj san.
Svo to vreme sam imala ogromnu podrsku moje majke, ona je stalno pricala ja nemam cerki za bacanje, necu dozvoliti da je neko maltretira. I mogu misliti kako je tesko kad nemas takvu podrsku. Isto nisam nigde radila kao ni moja majka, ali niko nije mislio o tome. To nam nije bilo bitno u tom trenutku. Cak i kad je beba bila na putu.
Dakle imas dve opcije i moras da budes nacisto sa svojom odlukom. Ili ides i das sebi sansu za ljubav, srecu, putovanja po svetu, srecnu porodicu ili ostajes, kazes sebi, sta cu nemam gde, trpecu i cutacu, takva mi sudbina.
Ali kao sto neko rece i to sto nemas podrsku od roditelja ne znaci da moras biti tu gdd jesi ako neces. Trgni se zeno, potrudi se da nadjes neki posao, znam da nije lako, ali ne moras u struci...Bilo sta da imas preziveti. Ja sam isto fakultet zavrsila pa sam cistila u hotelu.
Znaci kad nesto neces lako nadjes izgovor a kad hoces - nadjes nacin.
_____________________________
Moja sreca nosi dva imena: Vasilije i Marc-Gabriel <3 <3
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
