IvanaSK RR
|
21:15h. Beba zaspala, sin vecerao, obukao pidzamu, gleda crtani. Uzimam povodac i izvodim kuce. Napolju hladnooo, ponegde i led, pa pocinje opet koleno da boli. Gledam kuce i nerviram se, opet mora kod veterinara, ne zna se ko sporije ide od nas dvoje. Prsnucu mu Oktanisept, a ja, pa mogla bih napraviti neki lep sendvic i casu vina, pa tuširanje i mazanje kolena... Vucemo se uz stepenice, otvaram vrata od stana, sin stoji i priguseno place. Drzi desnom ruku levu, a u njoj krv. Uzimam krpu i grlim ga, smirujem ga. Kaze "a kud Bog stvori nozeve i skolu" da li da se smejem ili placem... Jos uvek ne znam koliko je duboka rana i da li cemo na usivanje... Shvatim da je kuce ostalo u hodniku, nisam mu oprala sape. Na brzinu ga perem, trcim i gledam da li se beba probudila, dobro je, nije. Koleno opet ubija... Dajem sinu sirup i kazem da ce ga manje boleti. Uzeo je ukrasni noz koji stoji u futroli na polici vec dve godine i vrhom se isekao. Ispiram ranu, hvala Bogu, nije strasno, ne mora usivanje, ali sad imam ranjenika u kuci, tako je sam sebe nazvao. Kaze da sad razume zašto mu stalno pricamo da ne dira nozeve, upaljace... Nadam se da je stvarno razumeo.. Trazim hanzaplast, sterilnu gazu iiii evo je beba, gospodjica se naspavala. Stavljam je u stolicu za hranjenje, zavrsavam ispiranje rane, stavljamo gazu... Prebacujem ih u krevet, sa druge strane stavljam jastuke i govorim sinu da je pazi dok operem zube, presvucem se i spremim mleko. Mislim da me je pet puta zvao da dodjem. Izbljuckala se na posteljinu, nemam snage da menjam, povucem samo i stavim jorgan ispod. Shvatim da se i ukakila. Presvlaci, peri guzu. Tu negde mazem i koleno. Pije mleko, shvatim da se i ona Izbljuckala i da se užasno oseca. Presvlaci opet. Oci joj kao u sove. Stavim je pored nas da se uspava. Muz kaze ne zna ni da li da dolazi kuci u toku noci kad nam je krevet pun. Gledam i razmišljam da bacim telefon. Sin tone u san, a pre toga jos koji put spomenuo kako je ranjenik, smanjujem svetlo u nadi da ce se i beba uspavati. Nemam snage da se pomerim, sendvic, vino, drugi dan. A tusiranje... Ma, ko kaze da mame treba da se tusiraju...
_____________________________
Jer smo tako u mogućnosti!
|