Didy
|
Sve je to stvar dogovora i kako se postavite od početka.
Mm baš mnogo radi, nekad i više od 12 sati na dan i zaista ne mogu da očekujem od njega da održava celu kuću, pogotovo što se taj njegov hronični umor i stres s posla već počeo odražavati i na njegovo zdravlje.  Ali kad god jeste kod kuće i nije isceđen kao krpa od umora, bavi se decom i kućnim poslovima. Vikendom sprema doručak, ručak, peče picu, roštilj... I radnim danima nekad spremi večeru (x puta ne dođe kući ni do večere), tako da ako bismo čekali na njega da nešto spremi za jelo radnim danom, pocrkali bismo od gladi. 
Vikendom ponekad spremamo kuću zajedno, mada u poslednje vreme se trudim da uradim generalku petkom (petkom imam samo dva časa u školi, pa nekad stignem da pospremim sve još dok deca ne dođu iz vrtića) da bismo vikend imali slobodan da radimo nešto zajedno ili da skitamo negde. Verovatno bi mnogo više radio kućnih poslova da manje radi u firmi. Mi smo našli neki kompromis. On više radi, više i zarađuje (moja prosvetarska plata je naspram njegove kao džeparac , ali nikada se nije postavio tako da on ima veće pravo da raspolaže novcem jer više zarađuje, čak kad nisam radila, njegova kartica je uvek bila kod mene, nikad me nije preslišavao na šta sam potrošila pare), tako da kod nas kućne poslove radi ko, kad, kako i koliko stigne. Uglavnom ne zvocamo jedno drugome, spremamo u letu, veća i detaljnija spremanja samo na raspustima i to uglavnom ja radim, ali nikad se nije desilo da kupim prljavi veš za njim, da sklanjam suđe sa stola posle njegovog jela, on stvarno za sobom sve sklanja, a koliko stigne i za nama ostalima. Npr. ja sam utorkom i četvrtkom po ceo dan u školi i kad dođem uveče u 19h nekad nemam snage da se pomerim, on sredi decu, okupa ih, napravi im večeru, raspremi posle sve od večere, spakuje ih u krevet... Isto tako kad ja vidim da je on premoren, preuzmem na sebe veći deo obaveza tog dana. Ne igramo igrice, ne pokazujem mu koliko radim u kući, svestan je on svega toga, ne nabrajam mu, ne natrljavam na nos. Ali sam sigurna da kada bih mu ostavila decu na nedelju dana ne bih uopšte morala da brinem - imala bi pristojne obroke i savršeno bi se brinuo i o kući i o njima.
< Poruku je uredio Didy -- 3.5.2015 9:29:08 >
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Mm je otputovao u sredu uveče, od tad ne prestaje da mi zvoni telefon, sto puta na dan me zovu. U petak sam se izderala na svoju mamu kad me je peti put u sat vremena pozvala da dođemo kod njih i da li stvarno nećemo doći kod njih. A sad je došla nenajavljena, samo je banula. 
dela i demonstrativno otišla kući, a ništa joj nisam rekla, samo sam je malko iskulirala dok se ne smirim. I sad će da mi drami danima, drma je klimaks, da se duri, sad su se deca rasplakala što je otišla, a taman je došla... Tačno ću poludeti s babama i njihovim klimaksom! Otići ću na pusto ostrvo, kunem se! 
