|
vocicana -> RE: Duuuga razdvojenost supruznika (22.2.2016 17:02:13)
|
Najteze mi pada samoca, mrzim samocu, toliko fali razgovor, pogled i topla rec, osmeh. Pozeleim da samo pucnem prstima i da te vidim tu. Nema davljenja svaki cas gde si sta si, samo poneka slika da ti stavim do znanja da mi je dusa prazna kada nisi tu.
Najlepsa stvar na svetu je sto od jula meseca prosle godine, nikada necu biti sama kada odes, ma koliko da to traje. Bas sam[sm=hudicek1.gif]...mrzim zvuk okretanja kljuca u vratima, znam da zuris, trcis prema stanici do busa da te odveze jer ne smes da zakasnis. Onda suze same krecu, naravno da ces doci i biti tu, ali tesko mi je... Nije prvi put da umesto tvojih pospanih ociju gledam u taj jastuk koji ce biti prazan, znam ne dugo, ali mi nedostajes toliko da imam utisak da me bole ruke i noge, da me celo telo boli od nedostajanja...
Tu je nas sin, svako jutro kada otvorim oci i on je budan, protegne se u stomaku, samo sto mi ne kaze, ne sekiraj se mama, doci ce tata, a dok on nije tu, ja te cuvam, mazim te i volim.
Eto tako moje RRingerajke, toliko mi nedostaje a ide ujutru.
Nije prvi put a ni poslednji, ali prosle godine sam toliko dugo bila sama, toliko vremena prodje...Dok se okrenes i eto tebe opet na vratima, moj miris i koza, moja sreca i sve najlepse sto sam do sada u zivotu dozivela. Kada se rodi nase dete, bicu toliko ispunjena jer ste vas dvojica moja porodica i moje dve ljubavi!
|
|
|
|