|
Didy -> RE: Postporodjajna depresija (6.5.2014 11:18:23)
|
Diabla [sm=smiley31.gif]
Moj sin se nagutao zelene plodove vode i bio u inkubatoru i odvojen od mene 6 dana, s tim što smo bili oboje u porodilištu, razdvojeni, mogla sam da ga viđam dva puta na dan po 5-10 minuta, jednom uveče, jednom ujutro, nisam mogla ni da ga dodirnem, samo da ga gledam kroz staklo. Znam tu tugu, nemoć i osećaj praznine vrlo dobro, tako da te razumem. Plakala sam kao kiša. I on je plakao dugo i mnogo i često kao beba, i sada je osetljiv prilično i znam još uvek da pripišem to sve tome što nije bio sa mnom tih prvih dana. Vremenom sam se osnažila i naučila da odagnam takve misli kad me spopadnu. I isto sam jedva mleka imala, sestre su rekle da je to zbog stresa i razdvojenosti, i to me je mučilo dugo. Ali kada sagledam stvari realno iz ovog ugla, mogu slobodno da kažem da je on jedno srećno dete i da mu ništa ne fali. Ne daj sebi da preuzmeš krivicu ni za šta. Razmišljaj pozitivno, budu tu za svoju decu i za svog muža, uživaj u malim stvarima, njihovim osmesima i malim licima koja se tako brzo menjaju i odrastaju. Normalno je da se osećaš tako, nisi jedina i nikako nisi najgora. Kako vreme prolazi, biće lakše, uskoro ćete da se priviknete jedni na druge i na nove odnose i uloge. I ne treba da te bude stid što se tako osećaš. Jesi po drugi put mama, ali je novo iskustvo jer sad ne možeš apsolutno da se posvetiš prvom detetu. I ne treba. On već polako treba da se osamostaljuje. Nisi mu mogla lepši poklon podariti. Videćeš te sreće kad počnu zajedno da se igraju i smeju, kad starije dete počne učiti mlađe kako da se obuje, obuče, opere zube, nacrta nešto, složi slagalicu. Onda shvatiš da je sve bilo vredno truda.
I, da, svakodnevna šetnja, beba će zaspati odmah, ti ćeš moći sa starijim na igralište ili gde poželite. Ili ostavi mlađe mami i posveti se samo starijem, zaboravi skroz na bebu. Dobro je da imaš podršku muža.
|
|
|
|