RE: Postporodjajna depresija

RE: Postporodjajna depresija (Puna verzija)

Forum >> [Beba] >> Posle porođaja

Poruka

buba123 -> RE: Postporodjajna depresija (9.4.2013 14:40:47)
pozdrav svima na forumu odlucila sam da vam se pridruzim, nakon velikog istrazivanja po internetu, i pokusaja da pronadjem razlog zasto mi se sve ovo desava.. porodila sam se prije tri i po mjeseca, dobili smo preslatku curicu, ocijenjenu apgar 10..porodjaj kao porodjaj nije bio pretjerano tezak, ali oporavak mislim da jos uvijek traje..izgubila sam mnogo krvi na porodjaju, padala u nesvijest, primala krv i silne infuzije.. sa anemijom se mucim i dalje, koja mi je s pocetka izazivala i nikad do tada dozivljene glavobolje sa aurom, sto me je samo jos vise zabrinjavalo, a sada i aritmije i povremeno mantanje i nedostatak snage.. uz sve muke, izgubila sam mlijeko poslije 45 dana, kojeg inace i nije bilo previse.. uz sve to, cerkici je od rodjenja jedno oko blago ispupcenije od drugog, sto sam u pocetku pripisivala njenoj traumi tokom porodjaja, prolasku kroz kanal..medjutim, to se ni nakon dva mjeseca nije uklonilo, pa nas je pedijatrica uputila na pretrage kod ocnog.. posli smo privatno, uradili pregled, pri kojem sam se isplakala vise nego ikad u zivotu..iako sam imala mnogo stresnih dogadjaja u zivotu..beba je vristala, stavljali su joj svakakve kapi u oci, mjerili suznost trakicama..ma uzas.. ja sam preplakala kao i ona taj pregled..srecom, dr je kazala da je sa ocima sve u redu, ali da ocigledno postoji "nesto''sto gura oko naprijed..tada sam pocela blago da panicim..uputila nas je i na ultrazvuk oka, i to smo uradili, i na kraju smo upuceni na magnetnu, sto jos uvijek cekamo, zakazano nam je za mjesec dana tek.. uz sve to, dozivjela sam i panicni napad prije 2 nedelje, i od tada sam u konstantnoj ukocenosti, strahu..da se ne ponovi..sa strasnim bolovima u ledjima, ukocenoscu..toliko sam obuzeta svojim zdravstvenim stanjem, pogotovo poslednjih nedelju dana, kada me je i slomio virus ogromnom temperaturom, zbog kojeg sam i dalje malaksala i neraspolozena iako sam ispila svu terapiju.. da ne bude malo, cerkica u subotu zaradi temperaturu 38 sa 8, iako sam se bila nevoljno odvojila od nje da bi se njeno zarazivanje izbjeglo.. sa sve temperaturom mojom i njenom smo posli kod dr, koji je rekao da je i njoj virus.. i tamo sam se isplakala kao luda, osjetila sam se kao nikakva majka, i to u strahu da ne mogu da brinem o njoj uopste..da sam ja kriva sto je tako bolesna, ma uzasan osjecaj..hocu a nemam snage da joj pomognem.. ili ne umijem.. suprug je bio tu sve vrijeme, pomagao koliko je mogao..ali i kada je presvucena i najedena i kad smo joj snizili temperaturu, i napokon pocela malo da se smijesi, on je uz nju zaspao, a ja nisam mogla.. stalno neke misli kroz glavu, sto to radim pogresno..zasto ne umijem da podnesem to normalno kao on, pa bolesna je i ona i ja, pa sta? proci ce i to.. necemo dovijeka biti bolesne..ali i kada sebi to kazem, opet se osjetim bolesno, malaksalo, neraspolozeno, ma nikako..uz hipohondricne misli, na sta je sve virus mogao da djeluje, mozda nesto nije u redu.. uz sve to, s obzirom da je beba, nema razvijenu termoregulaciju dovoljno, primijetili smo da joj temperatura vise nije visoka, nego bas niska 35 sa 8, 9.. pa smo poceli da je utopljavamo vise..uglavnom sada se kao normalizovala, ali i dalje je pratimo.. ona pocinje da se smije ponovo, zasmijava i druge okolo, samo meni osmijeha na licu nema.. necu da kazem da ga nije bilo od kad sam se porodila, bilo ga je, ali se uvijek izgubi kad me nesto nasjekira..uglavnom zdravlje..strah da ne umijem da se nosim sa svim obavezama, da mi se nesto ne dogodi, pa da ne budem tu uz nju, da ispratim njeno odrastanje.. svasta mi se mota po glavi..kao da cekam da se nesto mnogo lose dogodi..ne znam kad bih se otarasila ovog straha i stezanja u grudima i ledjima.. da li ce se sve poboljsati ili pogorsati posle magnetnog snimanja.. da li cu ikada prestati da se osjecam ovako slabom i nejakom i neraspolozenom i usamljenom iako nisam sama..osjecam se kao da treba da puknem iznutra.. dok ovo kucam, placem, gorim iznutra, bebu nosi baka, i ne znajuci da dijelim sa vama ove mucne osjecaje.. sigurna sam da je ovo postporodjajna depresija, samo se nadam da cu nekako naci nacin da se izvucem iz toga..suprug vidi da nisam ista, zagrli me, poljubi, al ja prosto nemam volju ni za sta.. poceo je da me odmjenjuje i u kucnim poslovima..kako da nastavim, kako da vratim volju za sve, udaram u zid neki, da li sam u zatvoru same sebe.. pomozite mi nekim savjetom ako ga imate..i prije svega vam hvala sto ste bili strpljivi da sve ovo iscitate..

mtajcica83 -> RE: Postporodjajna depresija (9.4.2013 14:54:56)
Draga Bubo prvo da ti pozelim dobrodoslicu na forumu i odmah da ti kazem da samim tim stoo si otvorila dusu sada i napisala sve ono sto ti lezi na srcu, bice ti koliko toliko lakse. Nijedna zena ne dozivljava isto ni trudnocu, ni porodjaj, ni posle obaveze oko bebe i ostalo sto ide uz to.. Tebe najvise izgleda muci to sto sa nestrplenjem ocekujes pregled oka svoje cerkice..Zato si zabrinuta, i nije ti ni do cega,zabrinuta si suvise i onda za sve ostalo te briga.,Mada ako beba lijepo napreduje, vesela je i nema nikakvih drugih problema, milsim da ne bi trebalo ni to sa okom da je nista strasno..Doduse za nas mame je sve strasno kad su nam djeca u pitanju, ni obicna prehlada pa nije svejedno.. Ovdje ces na forumu cuti mnoga misljenja, iskustva, savjete o cemu god te interesuje i milsim da ces biti mirnija.. A to za tvoje stanje, nezadovoljstvo i sl.proci ce, ..mozda treba vremena ali sve e doci na svoje...Uzivaj uz muza i sa cerkicom i smij se mnogo vise i vidjeces da ces se odmah osjecati bolje.. [sm=smiley31.gif]

jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (9.4.2013 15:11:33)
bubo ne brini nista, potpuno je normalno da imas sve te strahove, posebno zbog oka.. mame previse brinu oko svega i onda se cesto zabune u toj zabrinutosti i pocnu da tonu u depresiju, umesto da se opuste i uzivaju. pokusaj da mislis pozitivno, setaj sa svojom bebom, uzivaj, mazi je, pevaj joj, nemoj da mislis samo negativno. ako nisi ispavana, pokusaj da se odmoris sto vise. baci se malo u akciju, setnje, malo sredjuj po kuci, pozovi drugaricu na kafu, ili idi ti kod neke i sl.... probaj da se opustis i skrenes paznju sa strahova. mislim da je normalno da se preplasimo kada su u pitanju zdravstveni problemi i sama sam prosla kroz to. cak sta vise oni se navode kao najcesci uzrok depresije posle porodjaja. popustice te posle magnetne verovatno. a sto se tice temp. ako merite elektronskim toplomerom, oni uopste nisu verodostojni, ja na njima cesto imam 35 temperaturu... tako da pretpostavljam da je to u pitanju, cesto mere manje, i u bolnici sam to primetila i kod kuce, kada sam poredila sa zivinim.

buba123 -> RE: Postporodjajna depresija (9.4.2013 18:26:18)
Hvala vam puno na brzim odgovorima! Bebasta je cini mi se od popodne bolje, temperatura joj se regulisala, nju je virus manje drzao nego mene..ipak su bebani jaci nego sto mislimo ..mene jos uvijek drzi kasalj i malaksalost, mada to moze biti i od depresije..a temperaturu jesmo digitalnim mjerili, jer je brze.. nije ona mirna previse za zivin toplomjer.. lakse mi je bilo cim sam sve iskucala bila, tu ste u pravu..samo sto je kod mene problem sto zivimo 20-25minuta od grada, osamljeni u staroj kuci koju smo renovirali prije braka.. tada nam se to cinilo kao pravo rjesenje, jer ko bi placao rentu za stan pored rate za kola ..sad se kajem sto smo to tako uradili..sve je to sigurno uticalo na mene.. suprug ode na posao ja ostanem sama sa bebom..daleko od svih i bez auta.. shvatila sam da to utice jako negativno na mene, pa sam pocela da idem sa njim svaki radni dan do majke.. medjutim nije mi ni to rjesenje.. ne izlazim, kise su ove zime strasne bile, i jos uvijek ih ima..cekam sunce da mi da energije da nastavim..toliko ga cekam.. znajte da mi mnogo znaci kad procitam da nisam jedina, ali mi se cini da me dosta jako drzi ova tuga..nadam se da cu se primiriti kad prodje snimanje.. i da me pusti ovaj osjecaj da sam prepustena sebi samoj..

Moiraina -> RE: Postporodjajna depresija (9.4.2013 20:08:39)
Donekle se pronalazim u tvojoj priči, mada svoj "slučaj" ne bih svrstala u PPD. Na prvom porođaju sam prošla slično kao ti, primala transfuziju, anemična bila dugo posle, hormoni luduju a meni prva beba. Sa bebom nisam imala nikakvih problema, ali ja sam zapala u neko stanje iz kog sam se izvukla tek posle 4-5 meseci, ne želim toga ni da se sećam. Beba unosi ogromnu promenu u život i potrebno je vreme da se prilagodimo, nekome to ide brže, meni je trebalo više vremena. Čim smo uspostavili neku rutinu, privikli se jedno na drugo, stvari su krenule na bolje. Meni je pomagalo da što više budem van kuće, prijalo je i meni i bebi. Zato sam u drugoj trudnoći jedva čekala da se porodim, misleći da pošto sada imam više iskustva, da ću mnogo više uspeti da uživam u bebici dok je tako mala (sa prvim detetom su mi ti prvi meseci totalno u nekoj magli i to mi je jako žao). I tako se rodio moj drugi sin, porođaj za poželeti, ja se oporavila brzo, ALI... sedmog dana od rođenja, zaglavimo u dečjoj bolnici zbog urinarne infekcije! To je bio ogroman šok za mene, nešto na šta nisam uopšte ni pomišljala da može da nas zadesi. Pošto je dobio infekciju tako mali, posumnjali su na neke urođene anomalije (jedna je i dokazana, ali to polako prerasta i očekuje se da će se srediti brzo). Urađene su još neke analize, ali nas još uvek čeka jedna (zakazana za maj) gde treba da vide da li je infekcija ostavila posledice, tj. da li su mu oštećeni bubrezi. Prva tri meseca sam o tome razmišljala 24 sata dnevno, vrtela u glavi razne filmove, šta ako bude ovo, šta ako bude ono... i onda sam zaključila da od toga nemam ništa, ne želim da mi opet taj period bebinog života prođe u crnim mislima. Sada se trudim da što više uživam u svakom trenutku sa njim, ne mogu sada ništa da promenim, razmišljam pozitivno. Najteže mi pada to iščekivanje, ali vreme jako brzo prolazi i uskoro ću saznati kako stvari stoje (ja verujem da je sve ok). Inače, i on je već dva puta zakačio viruse, sa dva meseca temperatura, pa posle opet sa 4,5 meseci (u malo blažem obliku)... Poenta je da nikada ne možeš biti u potpunosti spremna na ono šta te čeka kada dođe beba, a mislim da je to sa prvim detetom najizraženije. Eto, ne bih ni u ludilu pomislila da će nas ovo snaći, ali sva sreća pa bar ja nisam bila u onom stanju kao posle prvog porođaja i uz sve muke nekako sam sada pozitivnija nego prvi put. Treba vremena da sve to dođe na svoje, ali ne dozvoli da ti vreme prolazi u negativnom razmišljanju, oni tako brzo rastu. I verujem da je i kod tvoje bebice sve ok. Pozdrav [sm=rozica.gif]

buba123 -> RE: Postporodjajna depresija (11.4.2013 14:30:04)
Bas mi je zao zbog sincica, razumijem te u potpunosti..vjerujem da ce se sve srediti, kao i za moju curicu..ali jace je od nas da se sjekiramo.. i vjerovatno je jaca sjekiracija sto si rekla jer je prvo dijete, i sve mi novo..cini mi se da se ok s njom snalazim, i lijepp napreduje i vesela je, al opet kao da me je neko promijenio iz korijena..to vise nisam ona stara ja.. tijelo je promijenjeno a i um..nikad vise necu biti ista.. od konstantnog razmisljanja sam umorna, spavala bih mnogo, a i kad se probudim jos bih spavala.. nalazim sebi neki hobi, al pomogne na kratko, opet me stezanje u ledjima i vratu podsjeti da nisam dobro.. moracu se vratiti nekim fizickim aktivnostima, ali me je i od toga strah, jer sam anemicna, koliko to mogu podnijeti.. srce mi preskace, i sve me nervira.. trudim se koliko mogu da mispim pozitivno..trudim se.. samo zelim da neko iscupa ovu muku iz mene.. nego je problem stp to moram sama..

Moiraina -> RE: Postporodjajna depresija (11.4.2013 15:51:03)
IZVORNA PORUKA: buba123 al opet kao da me je neko promijenio iz korijena..to vise nisam ona stara ja.. tijelo je promijenjeno a i um..nikad vise necu biti ista.. E pa ovo ti je suština. Nikada nećeš biti ona stara, bićeš BOLJA, ja sam sigurna da su mene deca učinila boljom osobom. Samo ti je potrebno vreme da se prilagodiš. Nekome treba manje vremena, nekom više, ali sve to dođe na svoje.

jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (11.4.2013 22:21:35)
anemija pojacava depresiju, opici po cvekli, crvenom mesu, blitvi i td, svemu sto dize gvozdje i u akciju! ovako samo se samo ukopavas

Figaro88 -> RE: Postporodjajna depresija (13.4.2013 18:44:55)
Bubo a da odes kod nekog strucnog na razgovor?Ja znam da bi se mnogo brze izvukla iz depresije da sam na vreme otisla kod doktora.

buba123 -> RE: Postporodjajna depresija (16.4.2013 20:48:27)
Dr mi je poslednja solucija, sve i da odem i ispricam ovo isto, jednako se sama moram potruditi da izadjem iz ovakvog stanja . mislim da mi sunce pomaze..setanje sa bebom.. a tamanim sve sto je bogato gvozdjem, samo sto meso crveno bas i ne volim.. i cveklu i zelenis, zitarice, ali i popijem jednu ampulu dnevno toteme.. sa c vitaminom.. Nekako me je strah da setam sama sa njom, da meni sto ne bude pa ona ostane tako sama bespomocna.. malo da ojacam fizicki cini mi se bolje bi sve bilo..da poboljsam nalaze krvi.. samo vrijeme lijeci ovo stanje pretpostavljam.. a moram biti strpljiva..

Figaro88 -> RE: Postporodjajna depresija (21.4.2013 15:23:10)
IZVORNA PORUKA: buba123 Nekako me je strah da setam sama sa njom, da meni sto ne bude pa ona ostane tako sama bespomocna.. malo da ojacam fizicki cini mi se bolje bi sve bilo..da poboljsam nalaze krvi.. samo vrijeme lijeci ovo stanje pretpostavljam.. a moram biti strpljiva.. Ovo je i moj veliki strah.I ja sam sad svaki dan napolju i odmah osecam neku pozitivnu energiju[sm=bravo.gif] Pokusaj da skrenes misli svaki put kada ove stvari pocnu da ti se motaju po glavi,nikom se nije desilo nista ozbiljno zbog napada panike pa nece ni nama. Dr ti moze pomoci razgovorom,a ako je potrebno i nekim lekovima.Razgovor sa nekim ko razume sve puno znaci.To je bar moje iskustvo[sm=smiley31.gif]

Anck Su Nmaun -> RE: Postporodjajna depresija (22.4.2013 7:49:24)
Jao moram reci da je ovo bio moj najveci strah! Stalno sam mislila, i zamisljala sta bi bilo kad bi bilo [sm=smiley29.gif] I to oba puta kad su bile male bebe, al sad sam prestala kad su malo porasle... Ja sama s decom, pogotovo psle drugog porodjaja , bas sam bila ne ispavana, njih dve male.. cesto mi je bilo lose- malaksala. Bas sam imala tripove razne.. srecom vreme nosi svoje... nesecam se kad sam o tome razmisljala.

buba123 -> RE: Postporodjajna depresija (23.4.2013 9:35:42)
Moram priznati da se osjecam kao druga osoba..sunce mnogo znaci.. pocela sam i sama da setam sa bebom, i stvarno mi to daje snagu..nadam se da me prolazi taj strah..dosta ga je i bilo..jos uvijek se preispitujem jesam li dobro kad setamo, da li mi srce normalno kuca, udahnem duboko, polako izdahnem, ali se trudim da odmah pomislim na nesto drugo..stanem i pomazim bebu, kazem joj nesto, izazovem je na smijeh.. prosto se nadam da necu vise zapasti u takvo stanje..

mtajcica83 -> RE: Postporodjajna depresija (24.4.2013 22:35:12)
Tako je bubo, kad se covjek makne iz kuce drugacije se osjeca, iskoristi lijepo vrijeme, setaj dosta sa bebanom, sjednes negdje da popijes kaficu, sokic dok ona spava, prenlistas neke novine, i jednostavno uzivas sa svojom bebom,,

lavica28 -> RE: Postporodjajna depresija (7.2.2014 11:54:17)
Vidim da ste odavno pisale, ali zelim samo da ostavim komentar, nemam iskustva sa ovim. Htela sam samo reci da sam prosle nedelje bila na prvi cas skole za trudnice, i prvi cas je bio psiholog. I bas nam je rekla o mogucoj postporodjajnoj depresiji, jer je ona imala sa svojim detetom, i rekla nam je ukoliko nam se to desi da se obratimo za pomoc, a to nam niko nece reci. Jer je to sve za nas novo i svako drugacije dozivljava to novo stanje.. Dobro je da neko i to pomene! Zenice budite jake!!

anci kv -> RE: Postporodjajna depresija (7.2.2014 11:59:09)
Depresiju izaziva stalni boravak u kući,svaki dan prekopiran,svi negde idu a vi ostajete, strah da sve zavisi od vas, umor, nevoljnost,malo vremena za sebe..x Zato,bebu u ruke il kolica pa napolje,među ljude...il u kupovinu,mene leči itekako

Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 9:25:57)
Evo ja cu samo ukratko, i bicu nepismena jer sigurno necu stici da zavrsim post. Porodila sam se 10.aprila. Porodjaj mi je bio tako lak i brz, da nisam nista osjetila. Za razliku od D. sad sam odlicno prosla. Ko se sjeca, i ovdje sam jadikovala prije 5 god kada sam se porodila. Plakala sam po cijele dane, nisam se dobro psihicki osjecala, niti sam ista jela. Ali situacija tada je bila drugacija- jako tezak porodjaj, sjekli su me, pukla sam, i 37 dana nisam mogla da sjedim. Ovu trudnocu sam uzivala, pogotovo dva zadnja mjeseca. jedva sam cekala beba da se rodi, obozavala sam svaki momenat. kada sam se porodila nije me bilo sretnije... najdivniji osjecaj, sto nisam osjetila prvi put, nego samo patnju. Medjutim, beba se nagutala zelene plodove vode i morali su ga transportovati za 200km daleko, i bio je u inkubatoru 8 dana, a ja ostala kuci. To su mi najduzi i najgori dani u zivotu bili- doci kuci praznih ruka i praznog srca. Tada mi je poceo ovaj osjecaj... mislila sam da ce proci kad beba dodje... ne... sve se gore osjecam. Stalno sebi govorim da je baby blues i da ce proci, ali evo skoro mjesec dana ne prolazi. Najgora su mi jutra, kad se probudim vristala bih na sav glas. A sve kupim u sebi. mm je divan i razuman, sve mi pomaze kao i mama, jedino ja radim oko bebe. Beba je dobra, spava fino, malo preko dana zeza kad je budan, htjeo bi da se nosa. Ne znam do kada traje ovaj osjecaj... Sa D. me je proslo poslije mjesec dana... a sad stalno razmisljam unaprijed, kako cu kad dobije temp, kako cu se izboriti kad krenu zubici... Nemam vremena stare postove da iscitam... da vidim kad je koga proslo.. jer ovo je uzasan osjecaj koji ne bi trebao da bude tu, jer nemam razloga. [sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif]

Meisje -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 9:51:35)
Diabla kao prvo [sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif]i budi jaka! Ja sam imala klasican baby blues i trajao je par dana..uzasan osecaj! Kazu da on moze i do mesec dana da traje tako da se nadam da je kod tebe ipak to prolazno.. Nisi pisala tacno sta osecas,sta ti prolazi kroz glavu? U svakom slucaju ja bih popricala sa svojim doktorom i u skladu sa njegovim misljenjem ako ima potrebe kod psihologa.. Evo ti link sa spiskom psiholoskih savetovalista u Bg. pa mozda mozes da stupis u kontakt preko mejla ili telefonom... Psiholoska savetovalista Bg

Peace* -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 10:04:42)
Diabla [sm=smiley31.gif] Hajde da mislimo pozitivno: Moj mlađi sin jedva da je bio ozbiljno bolestan (zanemarimo alergiju, pričam o običnim dečijim bolestima). Sve nešto s nogu, temp mu obaram školski na preko 38,5, dok je sa starijim to neizvodljivo, obaram na 37,7. Stariji je 3 dana išao u vrtić, onda bolovao 10 kod kuće, mlađi ide u vrtić od 1.avg, i bio je "bolestan" 2x, i to da sam povezala svega četvr - petak sa vikendom. Zubi? Sa prvim ih nisam oset_ila, a drugom sam stavila ćilibar, i vooooziiiii... Uživaj dušice. Toliko brzo rastu. Probleme rešavaj u hodu, kad dođu. Kad sam ležala sa Markom u dečijoj bolnici zbog alergije, on sav u ranama, plakala sam mami (ponavljam se, negde sam već pisala) "Zašto baš mene ovo da snađe?" i slično. Tada mi je mama rekla "Sprat ispod tebe leže deca sa leukemijom. Njihovi roditelji svako jutro dolaze u bolnicu u poset_u i nemaju pojma dal će svoje dete zateći živo. A tvoje dete... tvoje dete je samo alergično na mleko, lekari će izlečiti ovo trenutno, izbegavaćete mleko, i ŽIVEĆETE dalje". Diabla, budi zahvalna što ste zdravi koliko god to glupo zvuči trenutno. Gledaj Davida (David beše, jel?), on je sada zanimljiv. Ima hiljadu pitanja, i biće sve zanimljiviji, a ti ćeš biti u sve većim zamkama da daješ odgovore. [sm=smiley1.gif] Jesi već smislila odgovor kako spermići dospeju u ženin stomak? [sm=jezicek.gif] A bebac, bebac je još mali... I on će biti sve zanimljiviji, i videćeš haosa kad počne da ciči za bratom, kad propuzi... Biće sve lepše. [sm=smiley1.gif] Kod vas je razlika otprilike kao kod nas. [sm=smiley31.gif]

Torbica -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 10:18:11)
Ijao Peace, kako si divno napisala! [sm=smiley27.gif] Ja sam se jedino sa drugim detetom rasplakala par dana od porodjaja, jer mi je bilo tesko sto mm djuska sa cerkicom koja je tad bila dve ipo godine, a ja lezim! [sm=zmeden.gif] Ali osecaj je uzasan bio, takva neka tuga gadna...... Hvala Bogu, ni pre ni posle toga nije se ponovilo.. Ali sam osetila kako je kad ne vladas sa sobom. Jedino tih 8 dana ne bih pustila bebu bez mene to sam sigurna, u kakvom god stanju bila.... No, nema veze, to je sve proslo.... Uvek me uhvati griza savest kad citam ovakve postove, jer ono oko cega ja pravim dramu, nije ni blizu bilo cemu. Sitne gluposti oko decijih kenjkanja i njarenja i privlacenja paznje. Poneki nestasluk.... A zaboravim da su to samo deca [sm=smiley19.gif], normalno je da budu nemirni i nestasni pa ponekad i neposlusni... Ali ne, ja bih ih postrojila i imala apsolutni red, sto naravno nije moguce..... Ucim se, i trudim se, zaista jako brzo rastu! Drzi se Diablo! [sm=smiley31.gif]

Olga75 -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 10:36:47)
Diabla , moja zvercica je bila u inkubatoru , nedonosce , mala , krhka znam osecaj straha , nemoci i uzasne brige za nju koja kod mene traje i dan dana i secam se plakanja u po noci i razmisljanja : "sta ako " ako su hormoni i baby blues procice brzo ako nisu , hmm treba potraziti pomoc jer je post porodjajna depresija strasma a moze biti i strasnija u svakom slucaj ako mislis da ne mozes da se izboris sa tim osecanjima potrazi pomoc psihologa

Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 18:28:44)
Kao prvo puno hvala na svim odgovorima! Peace, jedvah skontah da si ti TI [sm=smiley1.gif]. I divno si to rekla! drage moje, mene je danima bilo sramota da se ovdje izjadam, jer mi ovo nije prvo dijete i vec sam prosla kroz isto. Ali tada sam zaista imala razloga, a sad i nemam nekog konkretnog. Moji razlozi su vise kao kod neke balavice od 16 godina. Stalno kukam o tim danima sto je beba bila odvojena od mene, kao da mi je neko ukrao dane koji su trebali biti najljepsi. Iako znam da najljepse slijedi. A nemam sad neke crne misli, tipa cedomorstva, haha, boze sacuvaj. Jednostavno brinem o tome kako cu se ja sad snaci, sta ako ono, sta ako ovo. Jer meni je David bio preeeedobra beba i dan danas je jedno divno i dobro dijete. Sa njim nikada nisam imala nikakvih problema. Do dana danas on je jednom godisnje bolestan. Sa njim je sve pjesma bila. I sad, moje misli su o tome da ce mi se sad sve vratiti. Da ce ovo malo biti pogano... i vec jeste... dok vam pisem on urla bez ikakvog razloga. Ima 25 dana i samo bi na ruke, a niko ga nije ni nosao da bi mi neko rekao da smo ga navikli. Nema ni grceve, bar ja tako mislim. Ja sam zaista svjesna da je moje stanje neopravdano (jedino hormoni), i ponavljam sebi da ce proci... a onda dobijem napad panike, sta ako ne prodje, sta ako predje u depresiju... jer ja sam vec skoro 15 kg izgubila od dana kada sam se porodila, dosla na pred trudnicku kilazu, ali ne zbog mode nego sto nista ne jedem. Jedva dva zalogaja progutam. Vec osjecam posledice toga, gubim pomalo svijest i gusi me u grudima. Onda me hvata griza savjesti jer ne dojim... jednostavno razdvojesnot i stres su ucinili svoje... sve sam probala da mlijeko nadodje, beba je cak vukla prije svakoh hranjenja, ali nista... Pa onda kajanje jer mozda ne posvecujem Davidu dovoljno paznje, stalno kuka da se mazimo, i nikada mu nije dovoljno. On jadnicak trci zamnom kad sam kod bebe, bebu obozava i samo bi da ga mazi i ljubi, nema ljubomore. Ali beba se tacno uznemiri kad on krene od euforije da sikce oko njega dok jede, pa ga ja potjeram iz sobe, jer na lijep nacin nece da izadje... i onda on tuzno pogne glavu i izadje i ja briznem u plac... Srecom pa je mm razuman, pomaze mi, tjesi me... nego on je dezurni po 4 ili 5 dana pa ja ostanem sama, i onda me uhvati muka. Mama je tu, pomaze, skuva, pocisti, pricuva bebu, ali ona je ista kao ja panicarka i preosjetljiva, i od nje ne mogu dobiti neku utjehu, kao npr od mm. Ona kad vidi mene da placem, krene i ona. Olga, posto si ti dr, sta mislis, da li da uzmem neki blagi sedativ ujutru dok mi sve ovo ne prodje? Mogu li postati zavisna? Uzimala sam neke kapi na biljnoj bazi, ali to je smece. Oprostite jos jednom sto kukam[sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif]

Ivanka 75 -> RE: Postporodjajna depresija (5.5.2014 23:46:39)
Diabla, ja sam tek posle 3 meseca skontala da sam imala baby blues i da me lroslo. Dojim bebu iplacem, peglam i placem, kuvam rucak i zalivam suzama srce lupa kao ludo, hoce da iskoci, jedem hramu ona jede mene... Ali bas to sto sam nin stop bila u poslu, bilo oko bebe ili kuce, to me izvuklo da nisam ni osetila. Daj bebu mami na sat-dva da je cuva a ti sa Davidom u setnju, osecaces se bolje, veruj mi, ja sam meditirala na terasi [sm=smiley1.gif] [sm=smiley31.gif]

Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (6.5.2014 8:17:59)
Diabla, ja prvih 6 meseci ne zelim da se secam. Nemam nesto pametno da ti kazem sem [sm=smiley31.gif]

Peace* -> RE: Postporodjajna depresija (6.5.2014 8:41:32)
Ali beba se tacno uznemiri kad on krene od euforije da sikce oko njega dok jede, pa ga ja potjeram iz sobe, jer na lijep nacin nece da izadje... i onda on tuzno pogne glavu i izadje i ja briznem u plac... Heeeeeeej, pa David nije toliko mali, sedi sa njim i reci mu lepo da se osećaš grozno kad ga poteraš iz sobe. Objasni mu da beba njega voli najviše na svetu, i da kad je on u sobi i skakuće, da beba ne može da ručka jer bi da se igra sa njim, a da ako beba ne ručka, neće porasti i neće moći da se igra sa njim autićima (ili već navedi neku igračku koju sad voli). Reci mu da sedne kod vas, da se nasloni na tebe, ti ga mazi dok beba u tišini popije mleko, uz rečenicu "Kad nahranimo ovog malog prdavca, onda ćemo mi veliki da...", i gledaj da ispoštuješ što obećaš, pa budi oprezna sa obećanjima. Beba hoće da se nosa? Promeni to. Spusti ćebe na pod u dečijoj sobi, jednom rukom zanimaj bebu, a drugom teraj autić sa Davidom. Nije lako, neće ići iz prva, za koji mesec ćeš već to moći mnooogooo lakše, kad i beba bude naučila da se okreće na stomak, i bude zaista imala želju da dohvati igračku koju joj nudiš. Ustvari, u tom uzrastu bebe, najlakše ti je poći napolje sa njima. Bebu u kolica a Davida za ruku, i šetajte. Sija sunce, nije toliko hladno, kod vas je verovatno još toplije. VERUJ MI da ćeš naučiti, da ćeš navići, da ćete SVI navići. Samo polako. Ne dojiš? Pa šta!? Nije beba bila sa tobom!? Ne mogu ni da zamislim kakav je osećaj, ALI JE PROŠLO! Sad je tu, sve je u redu, deca zdrava, i vesela, i budi vesela sa njima. [sm=smiley31.gif]

Stranica: << < Prethodna stranica 17 18 [19] 20 21 Sledeća stranica > >>