|
Peace* -> RE: sta mi je ovo "trebalo" u zivotu? (9.9.2013 12:54:27)
|
U bre, žene, iscitirala sam svašta nešto, stigla do kraja i stisla Delete.
Odlučih da pokušam da napišem "par reči" bez da se naklonim i jednoj od grupa koje su ovde pisale (oooooo, opet imamo klanove a za to nisam ja kriva [sm=smiley36.gif]).
Moj prvi sin je bio duša kad je bio beba. Prvih 6 nedelja je jeo i spavao, a ja ništa nisam stizala, možda nisam htela? Da, tada sam bila nespremna (iako je bilo dete planirano, nije da me je snašlo), realno, tokom trudnoće ni jednom nisam pomislila da će on biti i bolestan, plakati... ja sam na bebu gledala onako sa reklame. [sm=smiley9.gif]
Rodio se drugi sin, koji nikada nije spavao, imao je grčeve punih 6 meseci svako veče, alergiju na kazein (čisto jer sam pomislila tokom trudnoće da će sa drugom bebom sve biti mačiji kašalj, pa sve znam, šta bi moglo biti novo???).
Milion puta sam pomislila "Šta mi je ovo trebalo?", a onda istog časa zamislila testeru koja mi seče mozak i misli na pola, pa se uvlačila deci u krevet, disala im za vrat i ljubila ih, sram me je bilo svojih misli, no, ipak, jesam, pomislila sam.
Mnogo puta nisam stizala da operem kosu, ali makar za pranje šiški je bilo vremena, a ostatak u rep. Nokte sam nekako uglavnom lakirala [sm=smiley9.gif], ali nisam merodavna jer nisam kuvala (hvala ti mama! [sm=smiley27.gif])
Kada je nedavno Luka otišao sa vrtićem na Gučevo, shvatila sam koliko je život jednostavan sa jednim detetom, ali toga nisam bila svesna dok sam imala jedno. To naravno nikako ne znači da bih se vratila na život sa jednim, ne, ne, ja mnogo uživam u svojim klincima.
Rado bih dodala da bih se ja utepala na mestu da treba da budem domaćica. Meni posao dođe kao odmor, vreme gde mozak radi na nekoj drugoj frekvenciji, i iako sam od jutros zvala dadilju mali milion puta i izorganizovala produženi boravak, užinu, vrtić, bombone za počastiti zbog rođusa, prijavu za francuski, sveske za boravak, kome šta i kad za ručak, ja bar na kratko ne čujem njihov glas, i taman ću ih se poželeti do 16h i želeću da sa njima provedem što kvalitetnije vreme (šta više, pokupiću i drugaricino dete i povesti ga kod nas).
Mislim da je istina negde između ova dva klana. Nemojte se ljutiti što kažem "klan", prosto, pokušajte da pročitate unazad par stranica nepristrasno i sve će vam biti jasno. Hvatala sam sebe da se na momente slažem sa jednima, na momente sa drugima. Poenta je da je nekima sreća da mirišu na zapršku, a nekima da nalakirani piju kafu u gradu (karikirala sam, i nikoga ne prozivam).
I, iako ja Verku gotivim, prosto mi se dopada što uvek stoji iza svojih stavova bilo da su u skladu sa većinom ili ne, moram reći da je i tek kako velika razlika dal su ti ispali iz vagine (mada moji nisu [sm=smiley36.gif]) ili ne. Jer, jedno je "trpeti" tuđu decu i učestvovati u njihovom odgajanju npr 8 sati dnevno 10 godina, a drugo je kada od nultog dana nunaš svoje. Voliš ga neizmerno, ali fiziološke potrebe su tu i ne možeš protiv njih. Nervoza se taloži... Svašta čoveku prođe kroz glavu.
|
|
|
|