Moiraina -> RE: Idemo u vrtić-2. deo (8.4.2013 13:31:57)
|
Moje dete je krenulo u vrtić u februaru. Negde do avgusta te godine je bio non stop bolestan, toliko da sam razmišljala da ga ispišem. Ako sastavi celu nedelju da ide u vrtić to je za nas bio uspeh. Malo malo pa kreću sline, kašalj, temperatura, pa se onda zaleči, pa opet krene, užas. Sreća što je moja mama mogla da uskoči kad god je trebalo. Nisu to bile neke ozbiljne stvari, ali on je sklon visokim temperaturama, imao je par puta preko 40 i bilo je prilično traumatično. U julu (čini mi se) imali su epidemiju ovčijih boginja u vrtiću pa smo ga povukli na mesec dana (ja trudna, a nisam preležala ništa od dečjih bolesti) i posle toga smo ga vratili i evo, do sada, možda je samo jednom ako se dobro sećam imao ozbiljniju prehladu, izgradio je imunitet (mi ostali u kući bolesni, njemu ništa). Ali kad se samo setim kako je bilo u početku... [sm=smiley13.gif] Inače, u našem vrtiću (Zemun) adaptaciju sprovode tako što prate dete i kako se prilagođava, pa po tome određuju koliko dugo će da ostane. On se super prilagodio, tako da je prvi put ostao na spavanju posle nedelju dana. Ali bilo je dece koja su dugo ostajala po 2-3 sata, znači sve zavisi od deteta. Mislim da niko nije ostao već prvi dan ceo dan. I opet da napomenem, moja mama ga je vodila i na adaptaciju (ona ga je čuvala od njegovog 9. meseca kad sam ja morala da se vratim na posao), možda je to olakšalo njegovo prilagođavanje, jer kasnije kada smo mm i ja počeli da ga vodimo, on je tada počeo da plače kada ga ostavljamo (a njoj nikada nije plakao [sm=zmeden.gif])
|
|
|
|