|
vukosava -> RE: Da li vas je muz udario nekad? (8.9.2012 16:06:36)
|
IZVORNA PORUKA: n i n a
IZVORNA PORUKA: vukosava
Ja sam tek kao tinejdzer ukapirala da nije u svakoj kuci tako da braste batine na sve strane. Ja sam nekako smatrala da je to deo porodicnog folklora.
Ja sam možda bila i starija kad sam shvatila da u zlostavljanje spadaju i batine do iznemoglosti-dotle sam i ja kontala da je to samo malo brutalnija disciplinska mera i da smo moj brat i ja možda stvarno tako neposlušni [sm=smiley13.gif] Naprosto te nauče da je to normalno...
Pa da. Meni je dodatni problem bio sto sam dok me tuce cutala i samo gledala prkosno, nisam htela da placem ni da kukam jer sam htela da pokazem da do mene ne dopire na taj nacin. Moja sestra bi se odmah rasplakala, bila je fizicki sitnija pa bi nju pustio nakon nekoliko udaraca, obicno nakon prvog. A ja bi trpela sta god da bi bilo. Da li kais, da li nesto od usisivaca (gajtani i slicno), da li one cevi od usisivaca (jednom su pukli na meni tu cev pa je onda nastala histerija sto sam je slomila). Meni je bilo dovoljno da vidim kako kukaju da ih ruke bole ako me zakace po glavi (tintari kako se u tom momentu taj deo tela zove). Secam se samo momenata kad uvece se usunjam u sobu a zatim soluskujem korake odozdo niz stepenice i razmisljam kad li ce da dodje da malo dobijem vaspitne metode sto nisam kuci vec bezim u komsiluk jer mi je lepse u tudjim kucama. I uvek: "SKitaro, ko te to tako vaspitao da ides po tudjim kucama?" i sicno. Pa dragi moji, stavite prst na celo pa razmislite sto ne volim da sam u svojoj sopstvenoj.
A vezano je za temu mada je malo vise iz druge perspektive, perspektive deteta. I pored svega toga, ja sam svog oca jako volela. I nema ga bice sutra 20 godina, i pored svih tih ruznih uspomena, prevladavaju ipak neke lepe za koje se drzim kao davljenik za slamku i po kojima ga se secam. I zbog kojih mi ipak nedostaje.
Pa mislim da tako i zene u braku. Ipak tu ima i lepih momenata. Cudo je sta ce neko da uradi usled ljubavi, straha, nade. A cesto je tu i osuda porodice i prijatelja. Npr. u nasoj siroj porodici sa mamine strane svi su obozavali mog oca. Svi kazu da je bio divan covek, stalno mi to pricaju. Najcudnije mi je bilo nakon njegove smrti svima su bila puna usta hvale, pa sam se ja jos dodatno pitala sta je problem sa mnom kad tako jednog divnog coveka ja ovakva iznerviram toliko (imala sam 16 i nesto kad je umro pa nisam bas bila zrela jel). A sa tatine, skoro svi nisu nikako cini mi se voleli moju majku. A pojma nemaju kako je njoj sa tatom bilo. Pojma nemaju. Moj deda (mamin otac) je obozavao mog oca. Mislim da mama nije ni imala sanse da napisti tatu jer bi je deda garant vratio nazad kod mog divnog tate. Troje male dece u pitanju.
Elem, vrti mi se ovo uvek u mislima oko godisnjice tatine smrti, uvek nesto presabiram jer sve to ima veze sa tim kako ja zelim da se postavim kao roditelj. I zasto mislim da finansijska kriza moze katastroficno da utice na porodicu i kako privatni biznis nije za roditelje sa vise dece. Njima treba stabilnost i sto manje tenzije i stresa.
A vi drage moje sto trpite da vas muz tuce, vas samo mogu da razumeju zene koje su u takvoj situaciji, znam sigurno da one koje tako nesto nikad nisu dozivele imaju drugacijipogled i samopouzdanje vezano za to. A koja je prosla to kao dete, ako joj se to zadesi u porodici, ili ce da pobegne ili ce da smatra pa da to je taj neizostavni deo balkanskog porodicnog folklora kao sto vec rekoh. Jer sta mu i mozes, da odes, naci ce te. Rodbina ce retko biti na zeninoj strani. Sigurne kuce sustvarno krajnje pribeziste ali ne verujem da jos funkcionisu tako dobro...
|
|
|
|