IZVORNA PORUKA: DrLektor

Dete ima tri godine.Znam ja to sve i ja sam uvek za razvod pre nego za los brak.Medjutim kada za sebe treba da odlucim mnogo je teze nego kada savetujem nekoga.Meni je u stvari ta materijalna situacija kocnica,jos sam i studirala.Mala mi je plata,sada se spremamo za odlazak u inostranstvo i resila sam da cim dobijem posao tamo odem. od njega.Ne mogu vise da podnesem taj psihicki pritisak.Ja sam dete razvedenih roditelja,i nije mi to nesto smetalo.Hvala svima na podrsci .Nadam se da ce moj primer nekome posluziti.Cini mi se da sam otila prvi put kada sam se spakovala da bi sada sve bilo lakse.

IZVORNA PORUKA: boki83

Od samog početka moja sadašnja žena i ja se mnogo volimo, poštujemo i cijenimo. Imamo dosta razumijevanja jedno za drugo. Baš smo sretni skupa da budem iskren. Živimo već godinu dana zajedno i očekujemo dijete. Sa nama su i djeca iz njenog prvog braka a moja su pripala na starateljstvo mojoj bivšoj. Bivši od moje žene je bio alkoholičar i nasilnik i zlostavljao je i nju i njihovu djecu deset godina. Imaju i fizicke i psihiičke posljedice zlostavljanja. Sve bi bilo dobro da se djeca nekad a narocito stariji sin kojem je sada 13 godina polako ne pretvaraju u svog oca i postaju nasilni. Gledali su nasilje i osjetili ga na svojoj koži dok im je bio otac s njima sve vrijeme. Ne znam kako da reagujem nekada. Mladji sin ima 10god i on se ugleda na starijeg brata. Dešava se često da stariji sin komanduje u kući i moja žena bukvalno mu ispunjava i ugadja sve želje a i mladji sin mu udovoljava inače počne jako da se iskaljuje i bjesni po kući da psuje i govori svašta , lupa stvari i gura se sa svojom majkom i bratom a nerijetko se konflikt pretvori i u fizički što meni najviše smeta i kad me stavljaju u jako nezgodnu poziciju kako reagovati u takvim situacijama. Dakle, moja žena titra i ugadja svom starijem sinu svo vrijeme kako ne bi on pobjesnio i razljutio se inače će početi praviti probleme i lom po kući. Dosta puta ju je nazivao raznim riječima i stvarno nema obzira prema svojoj majci nimalo. Ona im pušta mnogo a razlog navodi baš to jer su djeca proživjela svašta. Ja sam se pomalo distancirao u tim situacijama jer kako sam vidio ona ima želudac da to sve guta i čini mi se da ja kad pokušam da razgovaramo o tome samo napravim još veći problem jer mi ona samo ponavlja da je to tako i da je sve pokušala i da ne može ništa da se tu uradi. Jednostavno mi je rekla da prihvatim situaciju takvu kakva je i da ne želi da me izgubi ali da nemože da bude strožija prema djeci jer su imali nenormalnog oca koji ih je ubijao i psihicki i fizicki i da bi jos samo trebalo da ona to nastavi da radi i da im zato ipak gleda da im to sve nadoknadi i da uvijek bude fina prema njima majka kakvi god da su oni prema njoj. Tu ne dijelimo iste stavove ali sam odlucio da se povucem jer ne zelim da pokvarim nasu sreću koju imamo i jer sam vidio da ona to sve trpi i na neki način da mi suptilno daje do znanja da pustim to sve i da ne obraćam na to pažnju i da ona je ta koja mora to da prihvati i da se tu ništa ne može. Tako da sam odlučio da kad krene taj haos ja izadjem iz kuće odem prošetam jer mi je to strašno gledati a ne reagovati na takve stvari. Jednostavno, ako bi ostao u kuću umiješao bi se a ona mi je dala do znanja da ne želi da se miješam što sam ja na kraju i prihvatio nakon dugih razgovora i onda je to sad tako i ni ne pričamo više o tome iako se to i dalje dešava. Njen odgovor se uvijek svede na sve to je da je bivšeg mogla otjerati ali djeca su njena krv i njih mora da trpi. Trpim i ja svoju djecu iz prvog braka kad su samnom i svašta rade ali ipak iako su mi rodjena djeca kod mene ima granica preko koje ne mogu preći. Možda će trenutno me smatrati za lošeg oca ako im nešto ne dozvolim što nije OK ali će kasnije kad malo odrastu shvatiti da sam imao dobre namjere i da na kraju sam ipak želio da izrastu u dobre ljude. Lakše mi je naravno sve pustiti pa da kažu kako sam najbolji tata ali ja tad to ne bi bio iako bi u njihovim očima vjerovatno bio najbolji. Ali onda bi se izgubila moja osnovna uloga roditelja jel tako, da izvedem svoje dijete na pravi put i čemu onda sve. Žena i ja se mnogo volimo i ne želim da joj išta spominjem i iskren da budem povlačim se kad nastane haos u kući jer ona tako želi. U par navrata mi je čak i rekla da neće ovo biti vječno i da će i ta njena djeca valjda da odu jednog dana i da se ožene i da ćemo biti ako ne sad onda tad bar mirni nas dvoje. Ovo nije bila provokacija ili ironični razgovor samnom već je i njoj to sve dosadilo i ne zna više šta će vidim ja to ali ona ne želi da joj pomognem i kaže da se tu ne može ništa uraditi i da je pokušala milion puta. Vidio sam da je znala i zagalamiti ali ne vrijedi , sin se onda na nju još više izdere i da i počne obračun prelazit i u fizički često puta. Šta uraditi u takvim situacijama uopšte i kako reagovati na ispravan način? Dal uopšte ima neko savjet na ovako složenu situaciju kakva je kod mene?

IZVORNA PORUKA: krin 40
Ti i tvoja supruga trenutno "gajite" potencijalnog delikventa.