mali_mis
|
Moji roditelji su razvedeni, razveli su se sporazumno kad sam ja imala 12, a brat 7. Tata je placao alimentaciju, i to neke bedne pare, koje bi odlazile na racune. Mama je radila, dizala kredite, i placala sve ostalo, od hrane, odece do skolovanja. Cuvala nas je baba, koja je nasledila dedinu penziju, koja je isto mala. Ziveli smo skromno. Desavalo se da recimo 1000 din. razvucemo na nekoliko dana, da nekad nemamo ni za cokoladicu, a deca to uvek zele. Ali smo znali da nema, i bili smo srecni. Tata je u pocetku dolazio da nas vidja, posle je prestao, zasto, to mi nikad nije bilo jasno. Nikad nam nije kupio nista od odece, niti nam dao pare za knjige za skolu, letovanje i zimovanje misaona imenica. Ja ga nisam videla vise od 5 godina, jer on vise ni ne zove, nema pojma da ima unuka. Nisam mu javila. Zasto bih?! Bolelo ga je uvo da li smo zivi i zdravi, zasto bi mu ista javljala, ima telefon nek pita, ako ga zanima, ali ocigledno je da ga ne zanima.
Kroz zivot razvedenih roditelja i samohrane majke, naucila sam da cenim svaki dinar, naucila sam da se borim, naucila sam da je bolje za dete da zivi samo sa jednim roditeljem i bude srecno, umesto da posmatra roditelje koji se svadjaju, ne daj boze tuku, da posmatra tatu koji se licka po sto sati u kupatilu a nikad to ranije nije radio i ide da vidi svalerku (ovo sam gledala, da moj tata je svalercina, i nije prijatno to videti).
Sve se moze preziveti, samo se treba boriti, pa i u ovo danasnje vreme.
Sto se moje situacije tice, jedva cekam da se muz vrati kuci, jer ne mogu vise ni da ga gledam. Na pretnje sam oguglala, ne trzam vise.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
ubice nas moderatori
