|
jovana j -> RE: Pravi prijatelji (9.8.2011 17:27:36)
|
Bas citam ovu temicu sada i potpuno se slazem. Imala sam i ja svakakva iskustva, narocito zbog neke svoje naivnosti i potrebe da se vezem s ljudima, da budem bliska. Onda shvatis da je najbolje i da nisi mozda preblizak, ali da si dobar sa nekim i da ce pre ta osoba da uskoci kad treba, da iznenadi, nego bilo koji najbliskiji ne znam kakav takozvani prijatelj.
Od mojih sto su veciti ih imam 3, 4oro, ostalo sve je pod znakom pitanja.
Moj muz s druge str. i od tih sto ih je imao, niko mu se ni ne javlja i sa nikim nije u kontaktu, osim sto cestitaju mozda rodjendane i to.
I sto on kaze ''mozda nismo vise zanimljivi'' sada kad pravimo porodicu nekim njegovim prijateljima... svi se nesto ne guraju da dolaze. (sto meni licno ni ne smeta s obzirom da ih ne obozavam nesto...) i tako..........
IZVORNA PORUKA: mikica sa
S druge strane, iznenadili su me ljudi od kojih nisam očekivala nikakvu podršku jer smo bili čisto radne kolege. Oni su me digli na noge poslije toga, bili uz mene i kad sam se smijala i kad sam plakala, nisu dozvolili ni jednog trenutka da samujem čak ni u bolnici, non stop su dolazili. A da vam ne pričam da i sad, čim se ne čujemo desetak dana (jbg, nekad život posloži kockice protiv naše volje) odmah reaguju da vide da mi se nije šta desilo pa je bilo situacija kad se mm ljutio i govorio "reci ti njima da ti imaš muža da on brine o tebi, ne moraju oni" [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] to mi je bilo baš slatko.
Hoću da kažem da život stvara prilike a mi iz tih prilika zaključujemo ko će nam biti prijatelj. Nakon toga iskustva sam mnogo opreznija i imam podjelu na prijatelje i društvo jer nije to ni blizu jedno drugog. Treba ići onom "znaće o meni onoliko koliko ja dozvolim da znaju" i to je to.
|
|
|
|