IZVORNA PORUKA: ivaMark

Mame koje ste zatrudnele dok ste dojile-da li ste prestale sa dojenjem ili ne. Meni je dr rekla da prestanem sto pre, a sve je ok za sada sa trudnocom. Mislila sam ja da prestanem ali bar da guramo jos tri meseca, pa polako dok se rodi druga beba da prestajemo

IZVORNA PORUKA: Medolinak

Ocajna sam, placem vec dva sata, gledam svoju malenu koja ima nesto vise od mesec dana i razmisljam kako sam tako lako mogla da odustanem od dojenja i pruzim svom detetu ono sto je za njega najbolje i najzdravije. Neke ce me iskritikovati, ali nema veze, jer i onako nemam razumevanje od jedine osobe od koje mi najvise treba, a neke od vas ce se mozda pronaci u mom postu, jer su mozda prosle kroz isto, pitanje je samo da li je ishod isti kao kod mene, a nadam se da nije.
Porodila sam se carskim rezom, mleko nadoslo 3. dan, malenu doveli na podoj tek 5. Primala sam antibiotike i ona nije smela da sisa. Bradavice ravne, sestre se nisu nesto mnogo potrudile da pomognu da nadjem najbolji polozaj, rana jako bolela, beba nikako da uhvati bradavicu. Kad su videle da "ne mogu" da dojim dovodile su je samo na druzenje. Ja se na svaka 3 sata izmlazala. Prvo dete sam dojila 6 meseci vestackom bradavicom, isto jako tezak pocetak dojenja, prvih mesec dana izmlazanje i davanje na flasicu, noci i dan. Jedino sto nisam sigurna koliko je jeo, jer je uvek bio mrsava beba, a i sada je kost i koza. On sad ima 5 godina, za to vreme bradavice su opet postale ravne, iako ih je on izvukao dojenjem.
Mislila sam kad dodjemo kuci bice nam lakse jer smo ipak na svom terenu i bicemo i ja i ona opustenije. Opet problem sa pronalazenjem polozaja tako da me rana ne boli, opet problem jer ona ne moze da uhavti ravnu bradavicu. Onda je kao i sa prvim krenulo izmlazanje i davanje na flasicu. Pumpica mi je malo izvukla bradavice, pa smo opet probale dojenje

Hvala Bogu krenulo je malo po malo, ali su onda poceli bolovi u bradavicama, kazu mora da boli, ja trpim dok ona siki jer zeilim da uspemo. Patronazna kaze da je zbog loseg polozaja bebe i opet naravno zbog loseg "kacenja" na bradavicu. Ona nam je inace bila samo jedan dan a posle vise nije ni dolazila. Probamo mi vise puta sa vestackom, ne ide. Onda smo krenuli sa dohranom jer smo se uplasili da nam beba nije gladna. Danima kada smo se dojile imala je dve stolice dnevno, a kada je jela dohranu i vise puta. Zato sam se ja uplasila da nesto ne stima. Onda se nosic zapusio, ona puna sekreta ne moze da dise, iskasljava slajm, gusi se dok sisa, i tako mi uvedemo cescu dohranu, samo da nam lepo rucka i da nije gladna. Onda krenu i grcici. Cini mi se kako krenemo jedan korak napred, tako krenu dva koraka unazad sa dojenjem. Sve je bilo lako jer je muz bio na odmoru dve nedelje, pa sam mogla da se posvetim toj borbi u dojenju, pomagao je dosta, bavio se i starijim detetom jer ja nisam imala dovoljno vremena, a on vapi za majcinom paznjom. Kako je muz krenuo da radi, cini mi se kao da je sve krenulo nizbrdo. Sve vise sam davala dohranu jer sam se uplasila da nije gladna, a sve manje je sisala, i kada je sisala nisam sigurna koliko je to bilo ucinkovito. Navikla se ona na flasicu, navikla se i ja. Nije mi bilo tesko da se izmlazam i dajem joj tako, ali je mleka bilo sve manje. Nazalost sad ga nema skoro uopste. Moja malena pije samo ad i jedem se zbog toga. Muz mi kaze da se nisam dovoljno potrudila, da ako me neko pita zasto ne dojim bebu, da kazem istinu, da sam odustala. Kako je krenuo da radi, dodje sam posla nervozan, putuje svaki dan za bg, ja se budim nocu da je hranim, ne zelim njega da opterecujem jer znam da mu je san vise nego potreban zbog te svakodnevne voznje. Ja jedva cekam da dodje kuci da se druzimo, ali on je nadrndan, nema strpljenja, dize glas, nervira se zbog svake sitnice, a najvise mi je zao sto nema strpljenja za starije dete. I naravno nema razumevanja.

Ne trazim da mi neko smiri savest, da me tapse po ramenu, mozda se nisam dovoljno potrudila ali sve iz straha da mi dete ne bude gladno.

IZVORNA PORUKA: ksena

ja bih tvom muzu dala onu plasticnu dojku iz "meet the fockers" pa nek se on potrudi vise kad si ti, eto, sram te bas bilo, tako lako odustala (po njegovom)
da, slazem se da je dojenje najprirodnije i po meni sigurno lakse (u smislu ne moras da razmisljas koliko vode i mleka i flasica da nosis sa sobom, da sterilizujes itd.) i definitivno jeftinije, al' ako ne ide - ne ide. najbitnije je da beba lepo napreduje.
a, evo, ja jos gora majka, nakon iskustva sa prvim detetom, ako ikada budem imala drugo, ne znam da li cu uopste i da se trudim oko dojenja.

IZVORNA PORUKA: isidora88

ja sam dete dojila 2 meseca, odustala sam sama, meni je to bilo muceje i ruzno iskustvo, naredni put ni ne planiram da dojim.
ne mislim da sam losa majka zbog toga, cak naprotiv, bolje da sam nasmejana i da mi dete lepo jede nego da se oboje mucimo.
a muz da mi tako nesto kaze e bi se lepo proveo.
jako mi je zao sto je tvoj muz tako reagiovao, ali mu objasni da nisi odustala nego da jednostavno nije islo, a on nek doji dete kad misli da je to tako lako

IZVORNA PORUKA: Medolinak

Eto uspela si da me malo nasmejes :) Najteze mi pada to sto on nije uz mene i sto mi kaci pridev LOSA SEBICNA majka i ako ne mora da izgovara te reci, osecam da tako misli (verovatno ce misliti vecina iz moje okoline kad budu saznali da ne dojim svoje dete). Ni ja jos uvek sebi ne mogu da priznam da sam na kraju odustala od svega, svi pricaju da opet mogu da povecam kolicinu mleka, da je sto cesce stavljam na dojku, ali nemam snage da se vracam na isto, jer imam i drugo dete koje trazi moju paznju, i da i njega nahranim i da i njega presvucem, obucem, ispeglam, da se malo poigram sa njim...mnogo se lose osecam zbog svega. i ja sam nenaspavana, umorna ali to ne pokazujem i ne zalim se, nisam nervozna, nisam nadrndana, razumem ga jer on radi i putuje, ali ga ne cimam nocu da pomaze, jer ga pustam da se naspava. Imam utisak da sam sama u svom problemu i interesuje me da li ima jos majki koje su prosle sa dojenjem kao ja (naravno ne da bih se ja bolje osecala sto nisam jedina). I naravno ne osudjem ni majke koje su odlucile jednostavno da ne doje. Svako ima pravo na izbor. Sto ti kazes bitno je da dete lepo napreduje i da je sito. I sada mi je krivo sto prvo dete nisam dohranjivala jer je siroma mrsavko od rodjenja, nego sam uporna bila da samo doji, pritisak su vrsili i drugi da mu ne dajem flasicu da se ne navikne opet. Verovatno da nije mogao da dobije dovoljnu kolicinu mleka sisajuci preko vestacke bradavice.

IZVORNA PORUKA: Medolinak

IZVORNA PORUKA: isidora88

ja sam dete dojila 2 meseca, odustala sam sama, meni je to bilo muceje i ruzno iskustvo, naredni put ni ne planiram da dojim.
ne mislim da sam losa majka zbog toga, cak naprotiv, bolje da sam nasmejana i da mi dete lepo jede nego da se oboje mucimo.
a muz da mi tako nesto kaze e bi se lepo proveo.
jako mi je zao sto je tvoj muz tako reagiovao, ali mu objasni da nisi odustala nego da jednostavno nije islo, a on nek doji dete kad misli da je to tako lako

E to i ja zelim, da moja deca imaju veselu i nasmejanu, a ne depresivnu mamu. A na muza sam trenutno jako ljuta, ne razgovaramo ceo dan, ne mogu da mu stavim do znanja da nikada nece razumeti kako je to, taj kamen i teret trenutno nosim samo ja.

Da napomenem, ja sam imala dovoljno mleka ali je nisam pravilno dojila i nisam je budila noću u prvih mesec dana, a trebala sam, zbog toga se ljutim na sebe.