|
nenja22 -> RE: Dojenje - vase iskustvo II deo (31.1.2013 9:34:35)
|
moram i ja da se pridružim klubu "beba sam svoj majstor" u smislu praćenja bebinih potreba u vezi sa sisanjem, uspavljivanjem i tako tim stvarima [sm=bravo.gif]
kosta je sisao nekih 13i po meseci, recimo da je prvih mesec i po bilo cimanja, u smislu (možda se malo ponavljam, ali svejedno) meni uvučene bradavice, on mala lenčuga, tako da sam se ja izmazala, pa mu davala na flašicu i kombinovala sa veštačkim bradavicama...nikakvih problema nije bilo da pređemo samo na sisanje, bez tih "pomagala" tako da i to se ima u vidu, moje iskustvo je primer (mada ne kažem da toga sigurno nema, ali prosto nije pravilo) da priča da će beba odbijati sisu ako ima i "navikne se" na alternativu, nije tačna...sve to vreme se uspavljivao sisanjem, do 5ipo meseci mu ništa nisam uvodila od dohrane, kad je krenulo, sigurno nekih 2-3 meseca je bilo više igranje i tek po malo pravog klopanja, ali nisam ništa forsirala, pa je opet sad, sa skoro 21 mesec, više nego ješan i maltene da nema šta neće da jede...
dalje, počela sam da radim sa njegovih 3ipo meseca, sreća u nesreći, posao mi je preko puta stana i imala sam dogovor da izlazim po potrebi. do tad sam dojila isključivo na zahtev, što je umelo da bude i na sat i po (pa i manje) a ponekad i na 4-5. noću je jako brzo, od nepunih mesec dana počeo da spava lepo, od oko 21h pa do 3-4-5h ujutro, kad je spavajući sisao i nastavljao bi do 8-9h. međutim, mislim da je taj moj početak rada i to što nisam više uvek bivala sa njim ujutro kad se probudi uticao na to da počne da se budi noću češće i lepo spava samo kad ga prebacim kod nas u krevet (do tad bi onu prvu turu spavanja svakako bivao u krevecu, a ponekad i ovo posle tog pred zoru sisanja) i tako je od nekih 4ipo meseca, malo po malo prešao kod nas u krevet :) onda su krenuli i zubići, pa i u jednom periodu mnogo češće buđenje, kad znam da mu je sisanje bila samo uteha, ali i to se spontano, posle nekih 2-3 meseca vratilo na jedno jutarnje sisanje i nastavak spavanja. naravno, nije sve ovo baš tako striktno bilo, bilo je ovakvih i onakvih noći, ali i tu mi je poenta, ne mora da znači da ako često noćno buđenje i ta neka "prikopčanost" na sisu krenu, neće prestati samo od sebe, lični primer mi je suprotan :)
prestajanje dojenja nam je išlo krajnje postepeno, prvo je prepodnevno izbacio (dok sam ja na poslu) a popodne je duuugo bilo da on sisa, pa zadremamo oboje, to su mi bili super momenti :) mislim da je oko godine ostao na jutarnjam i pred spavanje podoju, pa onda spontano i nekako manje-više istovremeno, izbacio sam i jedno i drugo. dojila bih ga ja sigurno i duže, ali sam prosto primetila da više ne kreće on na sisu, nego mu je nekako ja "guram", recimo ujutro, kad se probudi ranije nego što bih ja morala da ustanem, ja mu tutnem, pa zadrema opet i ostanemo i dalje u krevetu još malo :))) međutum, stvarno sam nije bio zainteresovan da traži, pa sam shvatila da je glupo da ja forsiram...i na kraju, ostadoh ja tužnjikava (da, i dalje me uhvati "sentiment" pa čak i sa suzicom u oku ako su mi posebno osetljivi trenuci:)) a on, kao da nikad ništa nije imao sa njima :)))
da li bih naredni put (nije još isplaniran, ali biće svakako, nadam se) nešto menjala? jedino ćemo se potruditi da uredimo životne okolnosti tako da mogu bar 6 meseci (rado i duže i nekako u tom smeru naredne godine života ćemo okretati) uopšte da ne radim, jer duboko verujem da je to rano odvajanje od mene (iako ga je tata čuvao divno, da lepše da zamislim ne mogu) uticalo da se neke njegove "dobre" navike (spavanje samostalno, recimo, ali pod znacima navoda, zato što to meni ni najmanje ne smeta, iako evo, još uvek traje) malo poremete...prosto zato što, sve drugo, što sam/smo radili prateći njegov tempo i birajući trenutak u odnosu na to kad primetim da njemu jeste pravi, prošlo je krajnje glatko i opušteno. ali što se dojenja i načina na koji sam to radila tiče, apsolutno ništa menjala ne bih (sem što se i tu nadam da će mi bradavice ostati "izvučene" i da će sve ostalo ići jednako glatko :) )
|
|
|
|