Anoniman
|
Ja zaista, zaista nisam imala neku lošu nameru, niti mislim da su vežbanje i zdrava ishrana loša stvar. Odlični su, i divim se ženama koje mogu i traju u tome, zaista. Ja nism mogla, jednostavno nisam taj tip, a eto, imala sam neku ludu sreću pa sam skinula kile i bez svega toga. Treba se hraniti zdravo, treba voditi zdrav život i biti zadovoljan sobom i svojim odrazom u ogledalu. Ali, realno, koliko mama posle porođaja bude zadovoljno svojim izgledom? Svaka od nas je bila naduvana, podbula krofnasta, neispavana, ma, nimalo privlačna, da se razumemo. Neke žene su imale sreću da kilogrami odu za tren oka, neke se muče mesecima, godinama. Želim samo da kažem da nije strašno i ako smo debele i pet dana i pet meseci pa i 2 godine nakon porođaja, nije strašno i ako neko vreme nosimo i garderobu koja se kopča samo na učkur, sve to nije strašno. Proći će, doći će vreme kada ćemo opet stati u svoje farmerice, samo ne treba da očajavamo. Rastužim se kad pročitam da neka mama kaže "ja sam očajna jer imam toliko i toliko kg viška". Razumem je, to svaka od nas bar jednom pomisli, bar u tom postporođajnom periodu, ali ne treba očajavati već dati od sebe onoliko koliko možeš. Potruditi se, probati, rešiti problem. Ko može da vežba - vežbama, ko može bez hleba i nezdravih zavrzlama - promenom ishrane, uvek sam za to. Ali ako ne mogu, nemaju volju, vreme, motivaciju - treba ih ohrabriti i tada. Da nauče da prihvate i vole sebe i u tom periodu kad ne mogu ništa da preduzmu, kad su sa viškom, da budu strpljive i da rade na sebi koliko mogu, da se slobodno pogledaju u ogledalo, jer ogledalo pokazuje samo ono što smo spolja, to se da promeniti. A treba ostati čitav i iznutra, da nas silna najezda nezadovoljstva ovim i onim ne pojede načisto. Neđo, pošto te znam verujem da si se malo iznervirala, aj nemoj 'leba ti, nisam stvarno mislila ništa loše.
|