|
smeško -> RE: Verujete li u Boga? (24.7.2010 13:37:46)
|
IZVORNA PORUKA: BubaMira
Ja verujem u nešto moje , uzvišeno , i ne želim da prihvatim pravilo da "to nešto" mora da se zove Bog i da moram da komuniciram sa njim onako kako mi nalažu pravila , uniformisani "posrednici" i slično ... To je moj "Bog" , i mogu ga zvati kad hoću i kako hoću - Toza , Marko , Janko pa i Popaj ako hoću . Ne volim ovo što vidim - a to je da ljudi veruju u Boga samo iz straha - šta će im se desiti "posle" ako sličajno ne budu verovali . Mog Boga sam ja "stvorila" , verovaću kako hoću . U crkvu ne idem , jer crkva nije ono što bi trebala da bude , nažalost , a i ne treba mi "posrednik" da me uči kako da volim Boga u skromnosti , a posle sedne u BMW i ode na ručak o trošku crkve . Univerzalni Bog , koji se sada "provlači" svuda, mi se uopšte ne dopada ...taj Bog ne zamera trošenje silnog novca na Papamobile i ostale trice , to je Bog koji ćuti dok mu sveštena lica seksualno zlostavljaju dečake , to je Bog na kojeg se pozivaju oni koji kradu novac od SMS -a nemenjen siromašnima i gladnima ... Moj Bog je potpuno drugačiji ... Vozi zaprežna kola i smeje se najlepše na svetu ... I njega me nije strah ... niti sram ...
Vreme je da se odvoje pojmovi crkve i vere. Crkvu vode ljudi od krvi i mesa, sa istim greskama i porivima, poput nas ostalih. Verovatno im i znanje o toj materiji zavisi od ocene i marljivosti na fakultetu. Mislim, pa svi znamo da je lose ukrasti, pa neki od nas to, ipak rade! Poenta je da nam vera pomogne da budemo jaci, bolji u dusi, puni ljubavi. I, naravno, ona cuvena: kako biste znali sta je dobro, ako ne biste imali sa cime da ga uporedite? Znaci, mora postojati i zlo. Najveci dar koji smo dobili je dar mogucnosti izbora. Poput vaspitavanja dece. Recicete im sta je za njih bolje, ali cete ih, u krajnjoj liniji, pustiti da sami odluce. Na nama je da izaberemo svoj put i nacin delovanja. Naravno, svi koji se dice verom , a rade lose stvari, nisu vernici i zbog njih se lose sudi i generalizuje. Vera je potpora, a ne sistem osuda - kazna. Zato, nikad ne znate, mozda su oni vec kaznjeni na neki nacin, mi nikad ne znamo sta je kome u dusi i da li je stvarno srecan.
|
|
|
|