Laura
|
Kroz sta smo sve prosli, od nasih zivota bi roman mogao da se napise 
Bombardovanje '99
Slucajan susret, nisam ga ni primetila u moru ostalih, ostao mi je samo njegov osmeh, duboko, urezan u podsvesti.
Ja u vezu, ozbiljnoj, od 5 god. on takodje sa nesto manje staza
Pocelo je sve kao bezazleno prijateljstvo,redjali su se dani ...
Znao je da slusa, znao je da razume cutnju, znao je da me nasmeje i osmehom osusi suze ...
Mozda u tom slusanju i u toj cutnji su se duse prepoznale ...
Bombe padaju na NS rusi se jedan od najlepsih novosadskih mostova tu noc,a njegove usne slatke kao med prvi put na mojima...
Znala sam tu noc da su se sudarili svetovi, znala sam tu noc da ga je neko poslao na moj put i pomogao mi da pronadjem sebe u njemu, nije to samo govorilo moje srce osetilo se prosto u vazduhu ...
Ta noc i on ...
Nikad je necu zaboraviti i sad mi srce zaigra kad se setim ...
Posle te noci nista nije bilo isto,za mene je postojao samo on, morali smo rascistiti svoju proslost da bi mogli krenuti zajedno u buducnost.
Bilo je borbe, negodovanja od strane roditelja, suza, svadja, ma svega, bila sam spremna sve ostaviti da bi se budila sa njim, on je bio i ostao moje sve.
Iza nas 10 godina, od toga 5 u braku,prebrodili smo mnoge lose momente, naidju trzavice, ali ih resimo razgovorom,samo da nam se sreca osmehne i tockic zavrti da dobijemo jednu  i nece biti sretnije osobe od mene.
Da se vratim unazad opet bih isto uradila, moj zivot bez njega nikad ne bi bio sretan 
< Poruku je uredio Laura -- 17.2.2009 22:18:02 >
_____________________________
Snovi nikad ne umiru, umiru samo sanjari ...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
I tako, davne 1995.god u septembru odem ja na sastanak, sa namerom da je to prvi i zadnji sastanak... 
I tako...posle par susreta....stvarno se smuvamo...i to tako da me je on iznenada povukao , prislonio na zid...prilepio se uz mene i u isto vreme snazno i nezno me poljubi.... noge su mi se odsekle...bukvalno sam se OTOPILA 
I od onda ga ne pushtam.... Drugu vezu sam naravno odmah prekinula...i nisam se ni osvrnula...totalno sam se prepustila njemu i ne kajem se....u zivotu mi se nishta bolje nije desilo...i josh se deshava....obozavam ga i jedva chekam da dobijemo krunu nashe ljubavi 
i mnogo ne detaljisem , nismo se mnogo razdvajali od tog avgustovskog dana..Naravno ,spakovao je kofere i vratio se u Beograd i od oktobra zivimo i uzivamo u nasoj ljubavi .Vencali smo se 23.maja a cekamo Dusana da izadje iz stomacica ovih dana 
