RE: Zivot u zajednici ili ne?!

RE: Zivot u zajednici ili ne?! (Puna verzija)

Forum >> [Partnerstvo] >> Porodica i partnerski odnosi

Poruka

jagodo -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 0:34:47)
Tacno je to sto kazes Verolino, manje boli kad nije tvoj roditelj, ali je roditelj tvoga supruga, a da li njega boli. Da li ga boli sto ne moze svog roditelja da pomogne zbog mira u kuci.

iris_m -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 7:33:18)
IZVORNA PORUKA: jagodo Tacno je to sto kazes Verolino, manje boli kad nije tvoj roditelj, ali je roditelj tvoga supruga, a da li njega boli. Da li ga boli sto ne moze svog roditelja da pomogne zbog mira u kuci. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley20.gif[/image]

jabudic -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 8:45:32)
IZVORNA PORUKA: AndreaK nikada ne bih dozvolila sebi da nekome budem na teretu, da me neguju, paze.... radije bih onda da me ne bude nego da moja deca moraju da me dozivljavaju kao obavezu. Ili ja nisam normalna, ili ne mogu da se nacudim? Da mi moja majka bude na teretu ako jednog dana, ne daj Boze, bude trebala da se njeguje? Pa bilo bi mi zadovoljstvo da joj bar nekako vratim sve sto je ucinila za mene, koliko je ona imala neprospavanih noci, koliko brige oko raznih stvari, dok ja nisam postala ovo sto jesam? Znamo sve mi kroz svoju djecu koliko brinemo za njh... I ja treba da je sutnem, ili se napravim luda u trenutku kad dodje vrijeme da joj vratim ono sto je prirodno... Meni je najlogicnije moguce da ja pazim svoju mamu kad ne mogne sama, a isto kako je meni drago da mojoj mami bude dobro, tako shvatam da i mm njegova mama znaci isto... Nikad je ne bih gledala kao teret, ni jednu od njih, kao sto rekoh, bila bih srecna da mogu da joj pomognem... A dom... Mislim da staroj osobi najvise prija ljubav svoje djece...

Anoniman -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 9:59:17)
Jabudic, ima zena koje se osecaju da su na teretu. Tako je i moja baka dok god je bila ziva jer je poslednjih par godina zivela sa nama, iako nama to nije bilo opterecenje. I moja mama je takva. Ona je rekla da ce u dom pa lepo kod nas u goste i na ruckove ali da hoce u dom. Ja cu ispostovati sta god ona zeli. A sada ima i privatnih lepih domova. Ja sam povukla na njih tako da je to i moja opcija, jer sam navikla da imam svoju slobodu i boljebih se osecala u domu nego u kuci svoga deteta.

Anoniman -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 10:14:50)
IZVORNA PORUKA: jagodo Tacno je to sto kazes Verolino, manje boli kad nije tvoj roditelj, ali je roditelj tvoga supruga, a da li njega boli. Da li ga boli sto ne moze svog roditelja da pomogne zbog mira u kuci. Ja svog muza nikad ne bih dovela u takvu situaciju, ali koliko mi se cini nije ni bilo reci o njegovim osecanjima, vec o mojim[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]

Anoniman -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 12:40:40)
IZVORNA PORUKA: jabudic IZVORNA PORUKA: AndreaK nikada ne bih dozvolila sebi da nekome budem na teretu, da me neguju, paze.... radije bih onda da me ne bude nego da moja deca moraju da me dozivljavaju kao obavezu. Ili ja nisam normalna, ili ne mogu da se nacudim? Da mi moja majka bude na teretu ako jednog dana, ne daj Boze, bude trebala da se njeguje? Pa bilo bi mi zadovoljstvo da joj bar nekako vratim sve sto je ucinila za mene, koliko je ona imala neprospavanih noci, koliko brige oko raznih stvari, dok ja nisam postala ovo sto jesam? Znamo sve mi kroz svoju djecu koliko brinemo za njh... I ja treba da je sutnem, ili se napravim luda u trenutku kad dodje vrijeme da joj vratim ono sto je prirodno... Meni je najlogicnije moguce da ja pazim svoju mamu kad ne mogne sama, a isto kako je meni drago da mojoj mami bude dobro, tako shvatam da i mm njegova mama znaci isto... Nikad je ne bih gledala kao teret, ni jednu od njih, kao sto rekoh, bila bih srecna da mogu da joj pomognem... A dom... Mislim da staroj osobi najvise prija ljubav svoje djece... Moram da vam kažem nešto. I jedna i druga ste u pravu, ali... Još uvek ste mlade pa ne znate i drugu stranu medalje. Svaka od vas gleda na situaciju iz svog ugla, i oba sagledavanja su, verujte, ispravna. A ono što ja želim reći je - istina je da svako dete ima potrebu i želju da svom roditelju pruži spokojnu i što prijatniju starost, da mu se nađe u muci, u bolesti, u problemu. Ali... Devojke drage, treba da znate nešto - vaši će se roditelji promeniti. Jako, jako će se promeniti , izmodelovaće ih godine kao da su od plastelina, pa ćete se ponekad zapitati ko su ti ljudi pred vama. Verujte, ovo vam govorim iz iskustva zdravstvenog radnika, koji je do sada video stotine požrtvovane "dece" kako u suzama bdiju nad svojim roditeljima, ali i dalje u konfuziji šta da rade sa tom velikom malom decom. Nekima se posreći pa se roditelji vrlo malo promene, a kod nekih godine i narušeno zdravlje uzmu svoj danak, pa potpuno deformišu karakter osobe. Naše mile i nežne majke postanu zahtevne, sebične bakice, a naši očevi hipohondrična čangrizala. I verujte, u takvim konstantnim situacijama, ma koliko vaša ljubav bila jaka, doći će u iskušenje. Naravno, nije pravilo da će svaki roditelj da se promeni, ali kod većine se desi tako nešto, i deca, ma koliko volela svoje roditelje, vremenom pokleknu. Kroz svoj posao upoznala sam divne kćerke i sinove, osetila ogromne količine ljubavi koju su pružali svojim očevima ili majkama, ali, i umor, razočarenje i tugu zbog sopstvene nemoći da podjednako uspešno budu i roditelji svojoj deci, i deca svojim roditeljima. Naše majke i očevi, tj nekolicina njih znaju koliko su ti momenti teški, pa zbog toga svojevoljno biraju staračke domove kao najbolje opcije i za sebe i za svoju decu. Ne treba zameriti njima na takvoj odluci,a ni deci koja takvu odluku poštuju i priželjkuju. Verujte, sa ove tačke gledišta svako od nas bi poslednju kap krvi dao za svoga oca ili majku, a kada bolest i godine okrnje njihov duh i telo - sva pravila humanosti i ljubavi postaju diksutabilna i jednostavno pokleknu pred tim teretom. Nemojte se stideti i ako vi jednoga dana pokleknete, jer je u tim momentima srce nagriženo i nemoćno. Zato,ljubite i mazite svoje mame kad god možete, možda već za par godina postanu jedni od onih što agresivno jurišaju na prazno sedište u autobusu, a vi se svakodnevno pitate "čiji li su to roditelji". Ljub.

Lu -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 12:47:43)
Ajd molim vas nadalje o staračkim domovima u toj temi [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]

milenatea -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 13:21:05)
Moram da vam kažem nešto. I jedna i druga ste u pravu, ali... Još uvek ste mlade pa ne znate i drugu stranu medalje. Svaka od vas gleda na situaciju iz svog ugla, i oba sagledavanja su, verujte, ispravna. A ono što ja želim reći je - istina je da svako dete ima potrebu i želju da svom roditelju pruži spokojnu i što prijatniju starost, da mu se nađe u muci, u bolesti, u problemu. Ali... Devojke drage, treba da znate nešto - vaši će se roditelji promeniti. Jako, jako će se promeniti , izmodelovaće ih godine kao da su od plastelina, pa ćete se ponekad zapitati ko su ti ljudi pred vama. Verujte, ovo vam govorim iz iskustva zdravstvenog radnika, koji je do sada video stotine požrtvovane "dece" kako u suzama bdiju nad svojim roditeljima, ali i dalje u konfuziji šta da rade sa tom velikom malom decom. Nekima se posreći pa se roditelji vrlo malo promene, a kod nekih godine i narušeno zdravlje uzmu svoj danak, pa potpuno deformišu karakter osobe. Naše mile i nežne majke postanu zahtevne, sebične bakice, a naši očevi hipohondrična čangrizala. I verujte, u takvim konstantnim situacijama, ma koliko vaša ljubav bila jaka, doći će u iskušenje. Naravno, nije pravilo da će svaki roditelj da se promeni, ali kod većine se desi tako nešto, i deca, ma koliko volela svoje roditelje, vremenom pokleknu. Kroz svoj posao upoznala sam divne kćerke i sinove, osetila ogromne količine ljubavi koju su pružali svojim očevima ili majkama, ali, i umor, razočarenje i tugu zbog sopstvene nemoći da podjednako uspešno budu i roditelji svojoj deci, i deca svojim roditeljima. svaka cast, kao da su reci iz mene izasle, samo sto sam ja mog dedu koji me je ocuvao do poslednjeg dana zivota odnegovala, dovela lekare kuci itd... doktori mi pricali, nije ti on sin, on ti je deka, odahni malo, da ne pominjem da sam abnormalno smrsala. Sada je isti slucaj sa mojom nanom, mamom moje pok. mame, gora je od malog deteta, ali sta cu, sto se mora nije tesko i ako je punooo tesko... oprosti RR, morala sam ovo ovde napisati i ako nije tema[sm=smiley24.gif]

Rivana -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 14:43:44)
IZVORNA PORUKA: jelena038 onda u domu nadjes ljubav, pobogu, zivot ide dalje, kad si vec ziv, onda zivi! [sm=smiley36.gif][sm=smiley36.gif] koja bre ljubav u starackom domu u 80 godina. Mnogo bre gledate ove americke filmove, ovo je zivot a ne film kad si bolestan tezak i sebi i drugima, kakva bre ljubav.

isidora88 -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 14:50:34)
ja kazem NE zajednici,nikad ne znas kakav ce ti biti zivot i na sta ce to liciti, ja sam bila prinudjena da budem sa mm kod mog tate jer smo izvisili za neki stan pa smo bili tu mesec dana dok nismo nasli drugi.meni je to bio uzasan period i ne bih zivela vise tako ni u kom slucaju[sm=smiley1.gif]

AndreaK -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 17:34:24)
IZVORNA PORUKA: Rivana IZVORNA PORUKA: jelena038 onda u domu nadjes ljubav, pobogu, zivot ide dalje, kad si vec ziv, onda zivi! [sm=smiley36.gif][sm=smiley36.gif] koja bre ljubav u starackom domu u 80 godina. Mnogo bre gledate ove americke filmove, ovo je zivot a ne film kad si bolestan tezak i sebi i drugima, kakva bre ljubav. Sa starošću ne ide obavezno i bolest...ja znam vrlo zivahne i razdragane sedamdesetogodisnjake [sm=smiley36.gif] naravno, ne moze se o tom govoriti unapred... niko ne zna sta zivot nosi.

AndreaK -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 17:45:02)
nego, da ne preterujemo sa pricom o starosti... ja jos nisam ni pocela da razmisljam o tome kako cu jednog dana morati da pazim na svekrvu, nekako se sve vise odnosilo kako ce ona nama pomagati sa klincima... nju dozivljavam kao zenu koja jos dosta toga ima ispred sebe, izgleda odlicno, cak bi da hoce, mogla naci sebi partnera... ali obzirom da nije otvoren tip osobe mislim da se to nece desiti... Ne bi mi smetala da dodje kod nas i provede pola dana ili cak ceo...ali da uvece ode svojoj kuci i da smo mm, deca i ja sami kada se ugase sva svetla...

choopa choops -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 21:17:17)
Zivot u zajednici: NE! Nikako. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Jedino ako se bas nema za 'leba onda i moze nekako.

Daca88 -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 21:31:27)
Ja,muž i beba živimo u zajednici sa mojom bakom i dedom(mamini roditelji,očevi su pokojni[sm=smiley13.gif]) Moji su razvedeni.Pre razvoda su živeli u velikoj kući na sprat,koja se posle razvoda prodala da bi moji podelili imovinu. Od prodaje te kuće mama je sebi kupila kuću,a tata stan. Mama u njenoj kući živi sa svojim novim čovekom(nisu venčani,pa ga neću nazivati oćuhom).Zvali su nas tamo,ali ja njima ostavljam njihovu privatnost,i ne,hvala!Mama skoro svaki dan dolazi do nas,ili mi do nje. Tata živi u stanu svoje nove žene(koju takođe neću nazivati maćehom jer nisu venčani),a u tatinom stanu žive moj rođeni brat i njegova devojka. Muževljeva mama je umrla,a tata mu se oženio sa ženom koja ima dve ćerke iz prvog braka,a ima već i unučiće.Obe ćerke joj žive sa muževima,ali svekar i svekrva imaju dve usvojene devojčice školskog uzrasta. Najbolja opcija je bila da muž dođe samnom da živi u bakinoj i dekinoj kući.Ima dovoljno mesta,a i da im se nađemo u starosti.Sve super funkcioniše.

Dora -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 22:03:01)
[sm=bravo.gif] Od svih opcija ta mi se sviđa. Ja bih volela da je moja baka živa (i jedna i druga) i da živim s njima. Bilo bi nam mnogo lepo. Drugačije ne mogu da zamislim. Ja i mm živimo kao podstanari a mogli bismo i kod njegovih i kod mojih. Njegova mama ima stan od 80 kvadrata a moja kuću od 200 kvadrata. Naravno, to je delom i naša imovina (neće one to "u grob poneti" kako se kaže) ali naš brak i neki normalan odgoj dece ne bi bio moguć da ne živimo odvojeno. Ja ne bih mogla da funkcionišem u zajednici. Imam veliki problem jer volim da sama uređujem sve u svom životu, šta, kad i kako. Imam neki svoj red koji drugi ljudi ne vide, i kad nije onako kako sam ja odredila, ludim. Mm to zna i to poštuje, i deca takođe. Njima tako isto odgovara jer sve što radim radim da bi imali naš mali svet. Od kad sam otišla od roditelja dugo nisam mogla da se osećam kao u domu. Svuda sam bila samo u prolazu, kao da sam gost. Od skoro mogu da kažem da imam taj svet. Zajedno s decom smo ga napravili po našoj meri. Njima nigde nije kao s nama kod kuće. Uvek vole da odu ali se jako rado vraćaju i vole što su tu gde su. To mi je jako bitno. S nekim u zajednici to ne bismo imali. Mnogo para trošimo na svoj mir i svet, ali to nas tera da mnogo para i zarađujemo. Nije lako, ali što se mora nije teško. Nikad nismo zažalili zbog para. Uzalud sav novac sveta ako će mi se neko usrati u život. Život je jedan i ne želim da se nerviram zbog svakoga, dovoljno je da se nerviram zbog mojih najbližih. Samo njima želim da dam taj deo sebe, ostali mi nisu potrebni u tom našem svetu.

jagodo -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (1.5.2011 23:02:00)
IZVORNA PORUKA: choopa choops Zivot u zajednici: NE! Nikako. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Jedino ako se bas nema za 'leba onda i moze nekako. Ko ako nema za hleb, mladi ili roditelji. Ma kad je toliko strasna zajednica batali leba, vazan je mir u kuci.

marince1 -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (2.5.2011 16:00:09)
Dacu kratak ,ali dvosmislen [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image] odgovor: Zajednica -NE, -ni slucajno, -nikako -nikad, -ne dolazi u obzir

AndreaK -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (4.7.2011 17:47:16)
Sve koji imaju ovu dilemu, dacu i ja kratak i nedvosmislen odgovor, NE nikako! Od mog prvog posta na ovoj temi pa do danas dosta toga se izdesavalo, nisam zelela da pisem referate pa cu ukratko sumirati... nije svejedno odustati od zelje za pomoc roditelju, ali isto tako treba sagledati i ono sto je najbolje za sopstvenu porodicu, mm i ja smo se dosta raspravljali, na kraju se on osecao krvim sto je uopste to i pozeleo. Staviti mene u poziciju da tako nesto i razmatram je neprikladno. Trebalo mu je vremena da to shvati... ali vise se ne dvoumi, jer zna da me je mogao izgubiti pre ili kasnije.... Kako god, "tu" kucu smo zamalo kupili, ali ispostavilo se da nema uredne papire... kada sam pocela da gubim nadu da cemo se ove godine preseliti u nas dom ukazala se druga, manja, lepsa... bas ono sto nama treba. [sm=smiley1.gif]

Didy -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (4.7.2011 19:00:57)
Mm i ja smo se još na studjama dogovorili da nećemo živeti ni sa mojim ni sa njegovim (iskreno, nismo ni imali neke uslove, već je trebalo da se nešto adatira u obe solucije i beskrajno sam zadovoljna što je tako bilo), već da se od prve plate selimo u podstanare. Zabavljali smo se od moje srednje škole i već je nekako bilo prirodno da počnemo da živimo zajedno, pogotovo što smo u studentskim varijantama manje-više i živeli zajedno. Posle završenog faksa nismo odmah našli posao ni on ni ja i vratili smo se kućama. To je bio pakao za oboje. Navikneš da sam organizuješ svoje vreme, osamostališ se u velikoj meri što se tiče kućnih poslova, spremanja za sobom i vratiš se tamo gde te pitaju šta ćeš za doručak.[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/zmeden.gif[/image] Oboje smo se osećali kao da smo otišli pet koraka unazad u svojim životima. Posle godinu dana prvo se mm zaposlio, a nakon 3 meseca i ja i odmah smo iznajmili stan. Mojim roditeljima je to bilo ok, jer smo mi dosta bliski i znali su kakva su moja razmišljanja i naši planovi. Za njegove je to bio šok, smak sveta, njegova mama je plakala nedeljama... Kao da smo umrli, a ne odselili se tri ulice dalje. Posle su se navikli, iako su i jedni i drugi stalno smarali sa ponudama za ručkovima, zivkanjima, nenajavljenim dolascima... Sto puta sam poželela da se odselimo u Zimbabve. Venčali smo se dve godine kasnije, a ubrzo sam i ja ostala u drugom stanju. Počeli smo da razmatramo opcije o nekom "trajnom" stambenom rešenju. Prvo smo odlučili da uzmemo stan na kredit, ali kako se beba rodila, oboma nam se sve manje sviđala ideja stana i odlučili smo da gradimo kuću. Roditelji mm su imali plac koji je stajao prazan godinama i otpočela je avantura. Nedavno smo se preselili u našu kuću. Finansijski je sve to bilo naporno i stresno, ali smo oboje svesno ušli u sve to i sada smo srećni jako. Naravno da još sve nije završeno, da imamo kredit na 20 godina, da ja trenutno nemam stalan posao, da ponekad jedva premostimo mesec, ali sama ta sloboda i mogućnost da najveći broj odluka donosiš samostalno nam je mnogo veća satisfakcija od svega materijalnog što smo mogli imati da smo se odlučili da živimo s mojima ili sa njegovima. Možda smo namćori po nekima, ali opet ćemo sve to preko svoje grbače naplatiti, pa niko zbog toga ni nema pravo da nam išta zameri.

mmms -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (4.7.2011 22:41:01)
Zivot u zajednici NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!Necu da pisem svoje iskustvo koje je bilo lose da losje ne moze biti i ne bi stalo na dve strane sta sam prezivela!!!Vec 3.god kako zivimo sami sa decom i mogu vam reci da je to uzivanje u zivotu.

Inica -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (15.8.2011 13:29:02)
Jooooj.. Moja boLna tema [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley29.gif[/image] Uglavnom... Zajednica NIKAKO.. Ali nazhalost, zhivim u jednoj... Ali ko god mozhe da je izbegne- moj savet je da to i uradi...

Snelle -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (15.8.2011 13:59:47)
Kratko i jasno - NE! Iako nisam ni dan provela u zajednici iz tudjih iskustava vidim da to funkcioniše samo u 1% slučajeva.

lanajelena -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (15.8.2011 14:01:45)
IZVORNA PORUKA: Snelle Kratko i jasno - NE! Iako nisam ni dan provela u zajednici iz tudjih iskustava vidim da to funkcioniše samo u 1% slučajeva. Potpisujem...Snelle bre mnogo si mi pametna danas samo te kopiram ceo dan [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image]

Inica -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (15.8.2011 14:06:35)
Ma stvar je u tome i ako se desi da se svi slazhu (mada je retkost), opet hvali nedostatak privatnosti, mozhda i prostora, shto je meni i najbitnije.. Stvarno mi je bzvz da je u svakom trenuku neko od ukucjana u kucji, imam osecjaj da imam drugu "mamu i tatu, bez obzira shto mi se ovi ne meshaju u nishta..

Snelle -> RE: Zivot u zajednici ili ne?! (15.8.2011 14:08:55)
IZVORNA PORUKA: lanajelena IZVORNA PORUKA: Snelle Kratko i jasno - NE! Iako nisam ni dan provela u zajednici iz tudjih iskustava vidim da to funkcioniše samo u 1% slučajeva. Potpisujem...Snelle bre mnogo si mi pametna danas samo te kopiram ceo dan [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image] To je izgleda zato što sam danas pila kafu koju inače ne pijem [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image]

Stranica: << < Prethodna stranica 2 3 [4] 5 6 Sledeća stranica > >>