|
Ana RR -> RE: Bračni problemi (22.5.2011 20:35:05)
|
IZVORNA PORUKA: Anoniman
Moja brak je počeo pre 5 godina, počeli smo da živimo u mom malom ne sređenom stanu. On je sa sela. Ubrzo sam zatrudnela, kada i moja svekrva.... On takođe ima svoju kuću u selu,odvojeno je živeo od roditelja. Oni su ga stalno koristili materijalno i fizički, tj.od njegove 12 god. Od jedanput sve su izgubili. U brak je ušao sa kreditom koji je podigao da adaptira malu nabijenicu koju ima ali je pare brzo potrošio i ništa nije uradio povodom te adaptacije i tad smo počeli da se zabavljamo i živimo zajedno. Moj posao je honoraran, nisam radila u trudnoći, pa ni posle jedno vreme. Komplikacije oko čuvanja deteta, njegova mama ima njenu bebu drugačijeg smo mentaliteta posle sat vremena naš razgovor se pretvori u svađu, ona ne podržava što je normalno. Tj. misli da u kući ne treba da postoji sudopera i da za to ne treba štedeti. Ni kupatilo čoveku nije potrebno... Ni veš mašina... Kao mi imamo para i nama to nije potrebno jer može bez toga da se živi. I po njenoj priči ja sam uobražena i prepotentna, i sebična. Ja samo želim normalan život... Tamo mi se dete ni ne ostavlja, njena ćerka uvek neke viruse ima pa mi je mala često dobijala prolive, povraćanja i td... Posle 3 godine braka počeo je da mi preti razvodom braka ako ne odem u selo da živim u njegovu kuću i da će mi uzeti dete... Te 3 godine je otkida od kuće, ja nisam mogla raditi, nije nam davao pare u kuću na male kašike da bi adaptirao tamo kuću a ni posle 3 god nije završio dok je moja keva šakom i kapom pomagala da ima moje dete. Posle je on krišom počeo da daje njegovoj majci. Njegovi su neradnici majka ima 52 god otac 60 alkoholičar. Iskopčavali im struju pa im pomagao u dosta navrata dok je nama moja mama pomagala da bi više imali mi a ne oni... Inače moji su razvedeni, otac mi je u inostranstvu kad dođe uvek dođe punih ruku, a majka mi je bolesna od štitne žlezde, često pada u depresije voli moju ćerku ali nema živaca da čuva više od par dana pogotovo bebe. Naravno... Otišla sam u selo da živim da bi spasila svoj brak, da mi dete ne ostane bez oca ili bez mene. Tamo sam pakao doživela. Svekrva mi je dolazila svaki dan nisam mogla ni skuvati ni jesti ko čovek sa svojom porodicom, a njena mala mi je nervni živac pomerila. Kaže dete od 3 go. onako krebeljeći se hoću soka, ja joj dam sok, kaže neću soka hoću mleka, dam joj mleko pri tom ni to ne pipne i kaže hoću vode a njena majka (svekrva) sedi mrtva hladna i ćut. Lomi igračke mog deteta i gleda me u oči, a njena mama naravno ćuti. Moj govor u roku od 1 minute nemoj ovo nemoj ono a majka joj sedi i ćuti i jednom je prsnula i napala me zašto ja njeno dete mrzim.... E tu sam pukla i rekla sve što mislim. Tamo sam htela nov život da pčnem sa mužem pa sam ponovo zatrudnela. Bila je to mukotrpna zima, u kući 13 stepeni, ne završeno kupatilo, daleko prodavnica, ni lekara ničeg. A on ni da mrdne za nas, a za mumu leti... Kao da me je bog video, imali smo poplavu u selu i vodu u kući do kolena... sve smo izgubili i vratili se kod mene u grad da živimo i taman kad smo preselili tu sam se i porodila. Sada imam bebu od 8 meseci i ćerku od 4 godine. Sa svekrvom sam se pomirila ali na distanci jer ona stoji iza toga što je rekla i ja iza svojeg, nisu nam još bili u babine mi smo išli kod njih da vide bebu. I sad mi se već gadi da odlazim tamo, nemam teme sa njom, ne poštuju me uvek ponižavaju a muž kaže da se šale i da sam luda. A da i tamo su me pravili ludom. Sada imam svoj mir u kući, srećna sam. Sad mi je samo još malo poljuljan odnos sa mužem, i dalje daje njegovima...nikako da uznapredujemo. Taman da kupim detetu igračku on kaže da je prioritet njegovima da plati struju... Ja ne radim... Nisam sebi kupila ništa novo 5 god da obučem. Posao tražim, zabavište za 2 dece puno košta, zar da radim samo za zabavište...a posle podne ako radim nema ko da mi pokupi decu... Opet razlikujemo se malo oko dece, on misli da detetu ne treba lek ako dobije proliv... ja kažem treba... Jednom je malu istukao tamo u selu zbog njegove sestrice, ja gledala mala počela iz čista mira da plače otrčala mami (svekrvi) kaže da je moja udarila a ja gledala iznutra svo vreme videla sam da nije i muž došao i istukao naše dete bez razloga. Nikad je ne sasluša, ne smem sam da ih ostavljam. Jedan ceo dan su bili sami zaboravi da joj da da jede, kaka u noši stoji a o džumbusu da ne pričam. Nemam prostora za sebe da se opustim, imamo sobu i kuhinju a nas 4 u kući. Stalno gužva buka... Ne znam kako da dovedem u red naše živote. Povredio me bezbroj puta ali me i prijatno iznenadio dosta puta.
IZVORNA PORUKA: tinasub83
Htela sam da vas pitam kako da postupam sa svekrvom? I kako da pređem kada daje njegovima dok smo mi ne sređeni? Ne mogu to da podnesem, par puta sam mu to kazala ali se jako naljutio pa više ne smem ništa da mu kažem. I kako da dovedem u red naš život ekonomski. Osećam da mi je potrebno nekad pola sata sat lufta da sam sama da se iskopčam od rada od kuće i problema i svega a da se osećam bezbrižno da je kući sve ok. I kako da ga navedem da bude više zainteresovan oko dece i kuće. Trudi se on ali je dosta lenj, a ja sam dosta džangrizava i sve primećujem. On je od onih koji su ne pažljivi, kad mu padne olovka sedeće i praviće se kao da se ništa nije desilo, a meni naravno smeta, jer je na podu da je ne zgazim pa trčim za njim i sklanjam.
|
|
|
|