|
Verus -> RE: Bračni problemi (13.6.2011 20:43:22)
|
Mislim da neki od vas nisu bas razumeli prokletin post. Ona doprinosi i radi, nije da njoj treba taj isti muz da joj pruzi tu pogacu i druge stvari u zivotu. Ona zeli malo poletnosti, zeli da bude ona stara koja je bila ranije, da putuje, da bude divlja, luda, slobodna. Vas dvoje se jako razlikujete, i iz razlicitih ste backgrounds, to je najveci problem. To je i problem sto ga vise ne volis, pa i to sto si ga volela u pocetku. Jbg, zivot nije san, pesma i zezanje. Mnogi nasi snovi se sruse, ne bas od tog muza kojeg imamo, ali, tako nekako, kroz zivot shvatimo da nije sve onako kako bismo zeleli ili da nemamo zivot o kojem smo sanjali. Prokleta moja, MNOGI nisu srecni u svojim zivotima ali ti to nece priznati. Pa niko od nas nije 100% ispunjen situacijom u kojoj zivi, ali ja to nekako gledam kao ljudsku prokletost. Ili nam nikad nije dosta, i uvek nam neki vrag fali. Da me razumes, ja nekako mislim da sam u stvari, u zivotu bila najsrecnija kad sam najmanje imala. Uvek smo se manje prepirali svadjali, kad naidje problem (sto je i danas slucaj) mi smo TIM. Pre svega ti je bitno da si TIM sa svojim muzem. Da imate iste ciljeve, teznje, zelje u zivotu. Druge stvari covek mora da izgladi, to je jednostavno tako. Pisala sam pre, da nekada, ni sami sebe ne razumemo, a kako da ocekujemo da nas razume muz? Prijatelj? Pa nekad ni sami ne znamo sta bi od sebe i od zivota....
Ja bih volela da imam magicni stapic za tvoj problem, i da mogu da make it go away, al ne mogu...Bilo bi mi lakse da ti kazem nesto konkretno kad bi rekla da ljubav zamire, ali ti kazes da dugo vec ljubavi uopste nema....Ja nekako mislim da bi se mozda i zaljubila u njega da on hoce da bude deo tvog zivota, kao sto si ti deo njegovog. Jer, ocigledno, ti si vise ta koja se prilagodila i cije grane su slomljene zarad zivota. I razumem te sto si se udala zarad tudjih ocekivanja. Puno nas zivi u takvim ogruzenjima, a jos kad si mlad pa bolje ni ne znas...
Ja mislim da: pokusas da razgovaras sa strucnim licem. Moja mama je to radila citav svoj zivot i UVEK bi joj puno pomoglo. Sto ona kaze, to je neko ko je skolovan da te gleda objektivno i tvoj problem i da ti bar da pametan savet. Jbg, kod nas je polja ljudi zadrto pa te cudno gleda zbog toga, ali ne moras nikome ni reci.
Drugo: sedi i otvori mu dusu, naravno, nemoj mu reci da ga ne volis (mada je ovo pogresna rec, ti njega volis, ali ne kao partnera i cenis koliko je divna i dobra osoba), ali mu reci da ti malo tesko pada sto ti vise nisi ti, da zelis da malo pustis krila, ali da je to nesto sto mozete uraditi ZAJEDNO kao porodica. Pa jbt ako covek ima dete nije umro! Na kraju krajeva, idite negde na duzi vikend i ostavite dete nekome na cuvanje. Sto moj muz kaze, pa nije zena losa majka ako malo vremena posveti sebi (na moj komentar da se osecam lose ako sam kuci bez H a ona u jaslicama).
Reci mu da ti treba iskra, jbg daj vam sansu, mozda se nesto desi?
Tako, ako na kraju odlucis da je najbolje ici odvojenim putevima, ne ostavljas ga u soku, i nisi ga ostavila u potpunom mraku.
Ne znam jel me razumes? Zelim da se sve razresi i da nadjete zajednicki jezik. A istina je da je trava zelenija negde drugde, ali samo na kratko. Posle shvatis da je sve to isto srnj drugo pakovanje. I MISLIM da je postovanje veoma bitno, da zaljubljenost prodje i predje u ljubav. Neku drugaciju ljubav, stalozeniju, sigurniju. I nije isto kao na pocetku, ali to je sasvim normalno. Ali, ako na kraju dana znas da zelis da ostaris kraj te osobe i ne bi mogao da zamislis zivot bez njih, onda je to to.
Ne znam da li bi se drugacije osecala da stvarno mozes da se odvojis od njega na mesec, dva i da sagledas sve sa druge tacke gledista? Mozda ti to bas i treba da sama sebi mozes dati odgovor?
|
|
|
|