Verus
|
uf nina, sve se slazem... IZVORNA PORUKA: n i n a IZVORNA PORUKA: oxy7 Potpuno te razumijem, i mene je strah od otuđivanja. Od kad smo odbili klinca ja sam postala mnogo odgovornija, sistematičnija, a on je ostao isti- vječiti dječak. To što sam nekad obožavala, ta opuštenost, sada me izluđuje i onda uhvatim sebe kako zvocam, zvocam, zvocam... Nekada s pravom, a nekada bogami i ne. Prepala sam se kad sam ukapirala da ponekad izlazi iz kuće da bi se odmorio od mene. Nikada nije to rekao, ali mi je jasno. Prepisala si mi misao, samo što ja mislim da on generalno "beži" od kuće- ne zbog mene samo, već zbog svih obaveza oko malog i oko domaćinstva.... Ja bih isto ponekad klisnula glavom bez obzira, ali nemam tu privilegiju, i osetim samo da polako tonem. Ja to mm pokušavam objasniti kao da se davim i da mi treba pauza, a on mi kaže- pa sedi odmori, izađi, bavi se nečim. A kad ga ja pitam hoće li on spremiti obrok Miši, spremiti suđe, skuvati za sutra, prostrti i opeglati garderobu za sutra za svo troje, pospremiti igračke- tajac............... Ja bih volela da mene neko fizički malo odmeni, da mogu da se posvetim sebi kao živom biću, a ne kao vučnom magarcu. On kad odmori i izađe, dođe na sve čisto, skuvano, pospremljeno, a ja bih odmarala sa krajnjim ishodom da kad ustanem ili dođem sa kafe imam udvostručen nered. Briga me za nas da li ćemo biti gladni i izgužvani, ali dete moram namiriti.
|