RE: ogtt i insulin

RE: ogtt i insulin (Puna verzija)

Forum >> [Zatrudnjivanje] >> Problemi sa zatrudnjivanjem

Poruka

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (10.7.2012 16:54:08)
uh, bas me nervira kad su tako nezainteresovani. [sm=smiley13.gif] bas me zanima kako cu ja sutra proci. ja jos dojim, tako da nemam pojma smem li da pijem ikakve lekove. a i ne bi valjalo da jos mrsavim, jer sam za par meseci smrsala previse, sad i fali par kila da se ugojim. ono sto znam sigurno je da je IR opasna jer neminovno vodi u dijabetes, zato sam i pitala ostale devojke da li su im savetovali da promene nacin ishrane. ali koliko vidim doktori samo prepisuju lekove i nista ne govore. [sm=smiley13.gif]

daca77 -> RE: ogtt i insulin (10.7.2012 17:21:18)
Macaki, javljaj ishod...ni meni ovaj problem nije bas poznat...a zar je moguce da je insul.rezistencija tako opasna i da vodi u dijabetes?

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (10.7.2012 17:35:21)
Insulinska rezinstencija- ili kako se drugačije naziva “sidrom X “– je danas veoma česta pojava. Stručnjaci procenjuju da 25% Amerikanaca pati od ovog sindroma .Smatra se da je ovaj procenat još veći kod žena u menopauzi. Budući da je insulin jedan od glavnih hormona, insulinska rezistencija utiče na balans i drugih hormona (poput progesterona, testesterona, estrogena) Dobra vest je da je moguće lečiti insulinsku rezistenciju. Zašto je ona važna? Čini se da je ona uzrok celog niza ozbiljnih bolesti kao što je: prekomerna težina, dijebetes, visok pritisak, kardio-vaskularna oboljenja, holesterol, rak dojke, policistični jajnici, pa čak ima tvrdjenja da je insulinska rezistencija u vezii sa pojavom endometričnog kancera, kao i Alchajmerove bolesti. Insulinska rezistencija često zna biti uzrok uobičajenih simptoma kao što je – hronični umor i dobijanje na težini. Kad se žena približi menopauzi postaje izuzetno netolerantna na ugljene hidrate i lako se goji, pogotovu oko struka. Rani simptomi insulinske rezistencije su – popodnevni umor, pad šećera i glad za ugljenim hidratima. Kako insulin radi Sva hrana koju pojedemo – masti, proteini i ugljenihidrati (UH) se u toku varenja razlože na:proteine, mikronutriente I glikozu. Telo koristi proteine I mikronutriente u ćelijskom metabolizmu, za funkcioniranje imunog sistema i ćelijsku obnovu. Glikozu pak, telo koristi kao gorivo koje se prenosi putem krvotoka do svake ćelije pojedinačno. Naše potrebe za gorivom variraju, ali mozgu je potrebno da nivo šećera (glikoze) u krvi bude stabilno i isto. Postići da se glikoza (energija) prenese do svake ćelije posebno, a da se pri tom ne poremeti nivo energije je veoma važna funkicija – koju vrši upravo insulin. Dakle to je hormon koji se brine da se u krvi zadrži nivo glikoze koja je mozgu neophodna da funkcioniše. Insulin to radi tako što signalizira ćelijama da apsorbiraju glikozu iz krvi. Telo dakle, prati šta smo pojeli, šta je svareno, koliki je nivo šećera u krvi i na osnovu toga ispušta odgovarajću količinu insulina koji potstiče ćelije da apsorbiraju višak glikoze. U zdravom telu to se zove “insulinska oset_ljivost”. Kako se razvija insulinski otpor Naš metabolizam datira daleko u prošlost u vreme kada je ljudska ishrana uključivala mnogo manje ugljenih hidrata koji su bili prvenstveno kompleksni ugljeni hidrati (žitarice, povrće I sl). Danas većina kalorija u našoj ishrani dolazi iz UH, i to uglavnom iz prostih UH – šećera koji se brzo apsorbuju i ulaze u krv. Kada se to dogodi organizam mora da poveća nivo insulina da bi sprečio da nivo glikoze (šećera) u krvi poraste van kontrole.Ali, vremenom ćelije prestaju brzo efikasno dao dgovaraju na signale insulina. Tada govorimo o insulinskoj rezistenciji, odnosno o insulinskom otporu. Direktna posledica ovakvog stanja je to da je telo prinudjeno da luči još više insulina, jer je za organizam nedopustivo da dozvoli previsok nivo šećera u krvi. Višak insulina u krvi se stručno naziva hyperinsulinemia. Na žalost telo nije dizajnirano da podnese ovako visok nivo insulina i to utiče na metabolizam ćelija. Posledica toga je dijabetes , stanje u kojem telo nije sposobno da kontroliše nivo šećera u krvi. Ali to je samo jedna od posledica insulinske rezistencije. Postoji ceo niz negativnih zdravstvenih problema koji se javljaju još pre nego se razvije “šećerna bolest”. “Sindrom X” i menopauza Za žene je posebno važno kako insulinskiotpor utiče na metabolizam masti. Kada ćelije neće da apsorbiraju višak šećera(svo vreme se govorio glikozi), odnosno kad ne reaguju na insulin jetra je prinudjena da taj višak pretvori mast. Da ironija bude veća, žene koje pate od insulinske rezistencije se goje, ali njihove ćelije u isto vreme ne primaju dovoljno glikoze , praktično “gladuju za šećerom”, otud I pojava iscrpljenosti i potrebe za hranom bogatom ugljenim hidratima. Želja za slatkim je zapravo vapaj ćelija u potrazi za energijom. Da stvar bude još gora za žene u menopauzi, višak masnih ćelija su ujedno i male fabrike estrogena koje dovode do dominiranja estrogena – što opet izaziva niz simptoma rane menopauze. Osim toga, za mnoge žene u menopauzi rizik da postanu rezistentne na insulin povećavaju fluktuacije adrenalina i tiroindnih hormona. Na primer povećanje nivoa hormona kao što je estradiol mogu izazvati oset_ljivost na insulin kod pacijenata koji nisu imali te simptome. Neki lekovi za pritisak mogu pak maskirat isimptome. U zadnje vreme žene nesvesno pogoršavaju stanje trudeći se da oslabe sa dijetama bogatim sa UH. Kako ću znati da li sam isulinski rezistentna? Na žalost istina je da svako može postat irezistentan na insulin – čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafiniranih ugljenohidrata (beli hleb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industriski–hemiski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza i td. ) U stvari velika većina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? Što više jedemo rafiniranu I industriski tretiranu hranu to nam treba više insulina da je razložimo.Što je više insulina u krvotoku to ćelije sve manje na njega reaguju.Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinirane ugljene hidrate i smanjuje našu oset_ljivost, odnosno oset_ljivost naših ćelija na insulin. Ako patite od viskog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vašu insulinsku rezistenciju bezobzira na uzrast i težinu. Ako imate visok pritisak velika je verovatnoća da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne leče insulinsku rezistenciju, već samo maskiraju simptome. Znaci i simptomi insulinske rezistencije Rizik za pojavu ovog sidroma je velikikod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine. Žene koje su gradjene u obliku jabuke, kao i žene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazujku sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najtešnjem delu (ne uvlačite stomak) i najširi deo kukova. Podelite ove mere i ako je odnos veći od 0.8 za žene (1.0 za muškarce) to ukazje da je abdomen predebeo i da postoji rizik pojave insulinske rezistencije. Žene kojima je dijagnosticirana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izložene riziku.Ako podelite rezultat HDL i triglicerida i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija. Takodje kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju. Dobra vest je da se na nivo insulina i glikoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama. Ukoliko vam je dijagnosticirana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje možete da uradite da biste je otklonili ili smanjili Dijeta za insulinsku rezistenciju Kod osoba sa normalnom insuliskom oset_ljivošću se preporučuje dijeta koja se sastoji prvenstveno od mršavog mesa i mlečnih proizvoda, žitarice bogate vlaknima, povrća,mahune, zelja i voća. Ovakav dijeta može u velikoj meri da poveća sposobnost organizma da balansira nivo insulina. Ukoliko već postoji insulinska rezistencija tada se preporučuje plan ishrane koji se sastoji od tri glavna obroka i dve užine. Svaki obrok ne bi trebao da ima više od 15 grama ugljenih hidrata iz voća i povrća (tzv “bela” hrana kao što je pasta, hleb ili šećer je potpuno zabranjena) i nemasnih proteina.Svaka užina bi trebalo da sadrži oko 7 gr. ugljenihidrata iz istih izvora. Zdrave masti, odnosno one koje su bogate esencijalnom masnom kiselinom EFA su takodje važne u dijeti kod insulinske rezistencije. EFA se može naćiu: avokadu, ribama iz hladnih voda kao što je losos ili tuna, lanenom semenu, i jajima. Ova masna kiselina se može uzimati i u vidu tableta kao dodatak ishrani. Redovno vežbanje od 30 minuta ili više dnevno, 3 do 5 puta nedeljno isto tako pomaže u reguliranju metabolizma i hormonalnog balansa.Smanjenje stresa i samim time smanjenje naprezanja adrenaliskih žlezda takodje pomaže za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i održavanje stabilnog nivoa insulina. Prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola i redovan san takodje obnavlja hemijski balans u telu. Hormonalni balans je poput simfonije.Insulin je jedan od najglasnijih i verovatno najvažnijih instumenata.Kad njegovo funkcionisanje krene naopako sve krene naopako. Često smo videli kako žene u menopauzi moraju najpre smanjiti svoj insulinski otpor da bi smanjili i druge simptome koji se javljaju u tom periodu. Dobra vest je da je to moguće postići. IZVOR http://www.dijetalno.net/t690-insulinska-rezistencija-otpor-kod-zena

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (10.7.2012 17:37:21)
INSULIN - insulinska rezistencija Metabolički sindrom Višak oko struka Prof . dr Dragan Micić Iako milionima godina nosi gen paleolitskog pretka koji se borio za svaki zalogaj hrane, u poslednjih 100 godina čovek se našao suočen sa prehrambenim izobiljem kome teško odoleva, a bez potrebe da se fizički troši kao u osvit civilizacije, pa se taj višak kalorija i zasićenih masti okrenuo protiv njega kroz niz funkcionalnih poremećaja. Sve je očiglednije da savremeni način života naplaćuje danak kroz jedno kompleksno stanje, medicinskim rečnikom nazvano metaboličkim sindromom, koje signalizira gotovo neizbežnu posledičnu pojavu nekoliko najučestalijih bolesti savremene civilizacije, pre svega koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa II, što pogađa čak 20 do 25 odsto svetske polulacije. Osim toga, kod osoba sa metaboličkim sindromom, tri puta je veći rizik da dožive srčani ili moždani udar i dva puta veći rizik da ih to usmrti. O tome kako nastaje metabolički sindrom i kako ga prepoznati, na nedavnom seminaru u beogradskoj opštoj bolnici Bel Medic govorio je i jedan od naših vrhunskih endokrinologa, prof. dr Dragan Micić. Profesor Micić je pri tom posebno ukazao na neophodnost što ranijeg dijagnostikovanja te pojave, i insulinsku rezistenciju i hiperinsulinemiju, kao dva ključna činioca patofiziološke slike metaboličkog sindroma. Insulinska rezistencija Smatra se da stanje u kome insulin ne ispoljava svoj normalan biološki efekt - insulinska rezistencija - čini podlogu metaboličkog sindroma. Prema klasičnoj paradigmi, postojanje insulinske rezistencije sprečava adekvatno delovanje insulina, pri čemu je jedan od mehanizama neadekvatnog delovanja insulina povišenje glikemije. Beta ćelije pokušavaju da kompenzuju defekt tako što hipersekretuju insulin, te se javlja i drugi fenomen svojstven insulinskoj rezistenciji - hiperinsulinemija. Ta posledična hiperinsulinemija potom čini deo mehanizma patogeneze niza oboljenja (dijabetesa tipa 2, hipertenzije, displipidemije, ateroskleroze, policističnih ovarijuma...). Fizička aktivnost Ishrana sa previše ugljenih hidrata i masti, dakle višak kalorija i manjak fizičkih aktivnosti, uz pomoć nepovoljnog genetskog nasleđa, temelji su za aterogenezu. Nezdrav životni stil, pogotovu onaj koji dovodi do visceralne (stomačne) gojaznosti, može da otpočne insulinsku rezisitenciju. Rizik za pojavu insulinske rezistencije uvećava se sa starošću, jer gubitak mišićne mase dovodi do sniženja periferne utilizacije glikoze i sniženja supresije stvaranja glikoze u jetri. Atrofirani mišići imaju snažan kapacitet za oksidaciju i sniženu sposobnost za deponovanje ugljenih hidrata. Na insulinsku rezistenciju nadovezuje se hiperinsulinemija, a sve zajedno pogođenu osobu sigurno vodi putem aterogeneze. Redovne fizičke vežbe dovode do značajnog poboljšanja metabolizma ugljenih hidrata i lipida, čak i pre no što se uspostavi idealna telesna težina, a istovremeno sprečavaju nastanak insulin nezavisnog oblika šećerne bolesti. Povećanje insulinske senzitivnosti koje nastaje sa vežbanjem dovodi do sniženja cirkulišućih kateholemina i time do sniženja vrednosti krvnog pritiska. Najefikasniji režim fizičkih vežbi jeste kontinuirano vežbanje (brzo šetanje, trčanje ili plivanje), tri puta sedmično u trajanju od najmanje 30 minuta. Profesor Micić napominje da je i pomenuta teorija podložna promenama, pozivajući se na nedavni međunarodni naučni skup na kome je njegov kolega Džesi Rot, inače jedan od tvoraca teorije o insulinskoj rezistenciji i ulozi insulinskih receptora, izneo mišljenje da se prvo javlja hiperinsulinemija a da insulinsku rezistencija nastaje kao njena posledica... Profesor Džerald Riven sa kalifornijskog Stanford univerziteta prvi je, 1988. godine, izneo teoriju o ulozi insulinske rezistencije u humanim oboljenjima i skupu abnormalnosti koje je imenovao sindromom X. Kasnije su se pojavili i sinonimi - plurimetabolički sindrom, ili „mrtvački kvartet“, i sindrom insulinske rezistencije - a dodate su i druge metaboličke abnormalnosti, među kojima je najvažnija abdominalna gojaznost. Kao komponente sindroma X, Riven je naveo rezistenciju na insulinom stimulisano preuzimanje glikoze, glikoznu intoleranciju, hiperinsulinemiju, povišene trigliceride, snižen HDL holesterol i hipertenziju, ali isprva ne uzimajući u obzir i komponentu gojaznosti. Kasnije će više stručnih asocijacija, alarmirane činjenicom da metabolički sindrom prerasta u globalnu epidemiju, pokušati da nametnu svoje definicije. One su manje-više slične, ali ipak imaju i dovoljno razlika da se ne poklapaju, što je za epidemiologiju problem, budući da ona zahteva jasne definicije kako bi se podaci iz različitih delova sveta mogli upoređivati. Štaviše, prošle godine je, kako napominje dr Micić, započeta velika polemika između Evropske grupe za proučavanje gojaznosti (EASD), Američke grupe za dijabetes (ADA) i Internacionalne federecije za dijabetes (IDF) oko definicije metaboličkog sindroma, pri čemu su se mogla čuti i mišljenje da metabolički sindrom uopšte ne postoji, već da je reč o slučajnoj udruženosti epidemiološki najčešćih oboljenja. Internacionalna dijabetska federacija (IDF) smatra da je neophodna relativno jednostavna metodologija za prepoznavanje metaboličkog sindroma, između ostalog i zbog toga što to stanje treba što ranije da se prepozna. Prema IDF, prva sastavna komponenta metaboličkog sindroma, komponenta bez koje se to stanje ne može dijagnostikovati, jeste centralna gojaznost definisana obimom struka. „Višak oko struka“ treba da je udružen sa još najmanje dva od četiri sledeća parametra - povišeni trigliceridi (veći od 1,7 mmol/L), sniženi HDL holesterol (niži od 1,03 mmol/L za muškarce i 1,29 mmol/L za žene), povišen krvni pritisak (130/85 i više, ili već prethodno lečena hipertenzija) i povišena glikemija našte (prema novom parametru, bazna vrednost glikemije je 5,6 mmol/L, te se za svako povišenje savetuje takozvani GTT). Takođe, ako osoba ima indeks telesne mase veći od 30, novina u novoj definiciji IDF-a jeste to da joj obim struka tada ne treba ni meriti jer se podrazumeva da takva osoba već ima centralnu gojaznost. Kad je o centralnoj gojaznosti reč, IDF insistira i na primeni kriterijuma etničke pripadnosti - dok američke studije stomačnu gojaznost određuju obimom struka većim od 102 cm za muškarce i 88 cm žene, evropski kriterijum je 94 cm za muškarce i 80 cm za žene. Pored toga, nova definicija metaboličkog sindroma IDF uvodi i nekoliko dodatnih metaboličkih merenja, ali se ona ne koriste za rutinsku dijagnostiku već samo za istraživanja. Različite definicije Sporenja i dileme oko definisanja metaboličkog sindroma dr Micić pripisuje razlikama između epidemiološkog pristupa, iz koga su proistekle definicije koje su dale Svetska zdravstvena organizacija i američki NCEP, i patofiziološkog pristupa, koji zastupaju endokrinolozi kojima i on pripada. Dr Micić, zato, detaljnije obrazlaže dve već pomenute komponente metaboličkog sindroma, hiperinsulinemiju i insulinsku rezistenciju. Hiperinsulinemija je pre četiri godine u evropskim naučnim krugovima definisana i kao gornja četvrtina normalne distribucije insulina. To znači da insulin može da ima i normalne vrednosti, ali ako su one u gornjoj četvrtini, to stanje se već može označiti kao hiperinsulinemija. I obrnuto, insulinska rezistencija spada u donju četvrtinu normalne raspodele insulinske senzitivnosti. Svaka od ovih komponenti prisutna je u 40 odsto populacije, ali se preklapaju kod 60 odsto, ili gotovo dve trećine ljudi. Klinički pandan za insulinsku rezistenciju jeste centralna distribucija masti, odnosno centralna gojaznost, ekscesivna lipoliza i ekscesivna produkcija glikoze. Za razliku od toga, kod čiste hiperinsulinemije, lipoliza i produkcija glikoze su suprimovane, krvni pritisak je povišen, a HDL holesterol ima niže vrednosti. Zajednička abnormalnost i za jedan i za drugi opisani fenotip jeste povišenje koncentracije triglicerida, pa neki istraživači sugerišu da se kod osoba sa centralnom gojaznošću i povišenim trigliceridima sa gotovo 90 odsto sigurnosti može dijagnostikovati i metabolički sindrom. Insulinska rezistencija inače oštećuje deponovanje šećera pri čemu šećer ostaje u krvi, a njegov višak biva pretvoren u masti u jetri. Rezultati tog procesa su povišeni nivoi triglicerida, koji se čestro nalaze u insulin rezistentnih bolesnika. Ako bi se na insulinsku senzitivnost testirala bilo koja, slučajno odabrana grupa ljudi, u njoj bi se sigurno našle četiri podgrupe, tvrdi dr Micić - među njima bi jedna bila izuzetno osetljiva na insulin, druga izuzetno neosetljiva, a sve podgrupe bi pokazivale normalnu glikoznu toleranciju. Šta je iza toga? Naš uvaženi endokrinolog to objašnjava „slikom u ogledalu“: da bi održale normalnu glikoregulaciju, osobe koje imaju najmanju insulinsku senzitivnost imaju i najveću sekreciju insulina, i obrnuto. Dakle, postoje dosta velike varijacije insulinske senzitivnosti u takozvanoj normalnoj populaciji, sa normalnim vrednostima na testu glikozne tolerancije... IZVOR http://kutak.forumotion.com/t1326-insulin-insulinska-rezistencija

reve84 -> RE: ogtt i insulin (10.7.2012 18:28:21)
Hvala na dobroj edukaciji...definitivno objasnjava ozbiljnost naseg problema... Javi obavezno kako prodjes sutra pa da uporedimo utiske [sm=smiley36.gif] Ja veceras pocinjem da pijem lek..nadam se da necu imati problema sa nezeljenim dejstvima...E da jel zna neko da li je ona ispoljavaju odmah ili nakon nekog vremena? Macaki hvala jos jednom na postovima! [sm=bravo.gif]

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (10.7.2012 22:14:38)
nema na cemu reve.. volela bih da se jave i ostale zene koje imaju ovaj problem, da vidim kako se one bore... mene malo frka uhvatila zbog sutra, drzite mi fige!

reve84 -> RE: ogtt i insulin (11.7.2012 10:40:53)
Nadam se da ce biti sve OK! Samo nemoj da napravis istu gresku kao ja i pitaj sve sto ti padne na pamet ako treba i vise puta...Oni su tu zbog nas i moraju to da ukapiraju na laksi ili tezi nacin! Javi obavezno kako si prosla! :-* Pozdrav!

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (11.7.2012 14:55:41)
evo me, javljam se.. prvo odusevila sam se doktorkom, mlada, fina i obavestena.. imala je strpljenja. u odnosu na ostale trudnice i porodilje koje su cekale tamo, ja sam je najvise izmaltretirala. prvo je pitala ko je vama rekao da imate hiperinsulinemiju [sm=zmeden.gif] ja rekoh pa internista, na osnovu ovih rezultata. pitala me je za ciklus, imam li policisticne jajnike is. i rekla da to ne moze tek tako da se zakljuci kako je moja dr uradila. onda je pitala koji idiot mi je rekao da idem na strogu dijetu usred dojenja? dijagnoza koju mi je napisala je: normalna tolerancija glukoze. [sm=smiley1.gif] a terapija / [sm=smiley1.gif] rekla je da pocnem da jedem normalno, znaci nikakva dijeta, niti da jedem kao dijabeticar, sve najnormalnije, samo da izbegavam rafinisane secere, gazirana pica, beli hleb.. znaci, sve ono sto niko i ne bi trebalo da jede, bio zdrav ili bolestan. u oktobru da se javim u dnevnu bolnicu da uradim ponovo ogtt sa insulinemijama, kao i hormone st. zlezde.. pa posle toga kod nje na kontrolu. ja svakako planiram da povedem racuna o ishrani, slatkise cu gledati da maksimalno izbegavam, kao i sve ostalo nezdravo. i da, dala mi je zeleno svetlo da nastavim sa dojenjem! [sm=bravo.gif]

reve84 -> RE: ogtt i insulin (13.7.2012 14:45:18)
Draga Macaki pa odlicno!!!!!!! Cestitam ne super rezultatima!! Ma samo kad je sve OK...ostalo na sta mozemo sami da uticamo lako cemo da resimo!! Pozdrav!!!!!!!

daca77 -> RE: ogtt i insulin (14.7.2012 16:59:28)
Posto sam puno citala o ovome, videla sam da je kod IR HDL snizen, a trigliceridi poviseni, zato sam jutros uradila ove pretrage i rezultat je sl.: glukoza 4,07mmol/l ref.vred.3,3-6,2 HDL 0,97 mmol/l >1,56 LDL 2,53 mmol/l <4,45 trigliceridi 0,51mmpl/l <1,71 Kao sto se vidi meni je snizen HDL[sm=zmeden.gif] Takodje, citala sam da je znak IR ako je kolicnik HDL i triglicerida 3 ili vise...kod mene je to u redu...prosto ne znam sta da mislim...

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (14.7.2012 22:30:12)
daco, sta je sa tvojim rezultatom insulina? mozda imas hiperinsulinemiju, a ne IR... danas sam razgovara sa jednom doktorkom i ona mi rece.. ipak postoji rizik cim ti je dr preporucila da pojedine namirnice izbegavas, tako da bolje povedi racuna.. [sm=zmeden.gif]

daca77 -> RE: ogtt i insulin (18.7.2012 15:32:14)
Stigli rezultati[sm=zmeden.gif]: Glukoza 0 5,3 1h 10,4 2h 9,0 Insulin: 0 19,0 ref.vred. 25 2h 115 C-peptid: 0 0.25 2h 3,0 Maslacak i ostale cure, javite se...

daca77 -> RE: ogtt i insulin (19.7.2012 21:06:53)
Drage, sa ovim rezultatima sam bila kod endokrinologa. Samo mi je propisala Glukofaz500, ali 2x1 tabl.Kaze da imam malo povisen insulin, a glukoza mi je po najnovijim kriterijumima na gornjoj granici posle 2h od opterecenja-kao dozvoljeno do 9,1. Sto se tice ishrane, mogu sve normalno uzimati. Definitivno mi nista nije jasno[sm=zmeden.gif]...bolje da nisam isla...em sam platila pregled, em se posvadjah mm, jer mi kaze da definitivno nisam normalna, jer prosto se razocaram kad mi dr kazu da je skoro sve ok...mislim da sam i dalje ja u pravu i da ova dr prica gluposti...

17 joka -> RE: ogtt i insulin (19.7.2012 21:15:51)
Daco i nije to toliko strasno, moji rezultati su bili gori gluformin 3x1 po 500mg pijem ga vec godinu i nesto morala sam sve da izbacim od hrane slatko, grickalice,testeninu, gazirano smrsala sam 12 kg, ali imam jos toliko naravno sad je sve pod kontrolom , videces da ce to brzo da se sredi i nije to toliko strasno kako si ti zamislila. jasno se vidi da nije ok,ali se sigurno ubrzo moze dovesti u red.[sm=smiley31.gif]

Cecana -> RE: ogtt i insulin (19.7.2012 22:46:01)
Daco,nije da ti nije nista,dobro je da si bila kod dr.i da ti je prepisao lek.Insulin nakon dva sata ti je previsok,koliko se ja razumem treba posle dva sata da se vrati na pocetnu vrednost,a tebi je bas povisen. Sto se ishrane tice,izbegavaj slatkise i grickanje izmedju obroka. Gluformin ti moze samo pomoci,sto kaze moja dr.to je cista kozmetika.Srecno

Anoniman -> RE: ogtt i insulin (19.7.2012 23:41:03)
daco, nemoj se brinuti, bices super! samo izbaci slatkise, beli hleb, beli pirinac, testenine, masnoce.. imas tablice, upravo sam ih postavila u temi, evo ovde http://www.ringeraja.rs/forum/da-li-ste-i-u-kom-periodu--trudnoce-radili-gtt-test-opterecenje-glukozom/m_36485/mpage_14/tm.htm#1137436 sve sto nema visok glikemijski index slobodno jedi!

daca77 -> RE: ogtt i insulin (20.7.2012 7:52:39)
Cecana, Macaki, hvala na korisnim savetima [sm=smiley31.gif]

teta_caca -> RE: ogtt i insulin (24.7.2012 0:20:42)
pozdrav svima!!nova sam na ovom sajtu ali vidim da dosta vas ima problema sa insulinskom rezinstencijom...pa ovako imam visak kg i u pripremi za gastricki baj pas otkrili su mi insulinsku rezistenciju..ovo su mi rezultati: glukoza: 0'-4.0 30'-7.3 60'-5.0 90'-4.4 120'-5.6 insulin: 0'-45,7 30'-39,3 60'-258,4 90'-226,7 120'-216,8 e sad imam terapiju siofor 2*1000... lek pijem skoro 2 meseca,imala sam sve pratece efekte mucnine dijareje....dijareju imam cesto i sada....jedno pitanje da li je potrebno uraditi neki test posto meni doktorka nije rekla nista da radim samo da pijem lek i sredim malo kilazu... citala sam da ima dosta nuspojava pa zato pitam da li je potrebno uraditi opet neki test... hvala!!![sm=smiley1.gif]

erato -> RE: ogtt i insulin (17.8.2012 9:27:05)
Devojke gde ste radile ogtt test u Beogradu?

little_one -> RE: ogtt i insulin (17.8.2012 10:39:03)
IZVORNA PORUKA: teta_caca citala sam da ima dosta nuspojava pa zato pitam da li je potrebno uraditi opet neki test... hvala!!![sm=smiley1.gif] Ne znam na kakav test mislis, ali inzulinska rezistencija se ne lijeci koliko ja znam vec se samo moze dovesti u normalu ishranom bez puno ugljikohidrata i uopste dijetom....i naravno siofor tu puno pomaze, tj metformin...ako imas toliko dugo dijareju to znaci da i dalje imas problema sa privikavanjem na siofor. Mozes pokusati da promijenis proizvodjaca pa da vidis da li ce to pomoci ali prvo razmisli kako uzimas siofor. Npr, meni je svaki put kad sam jela jogurt, ili neke slatkise, ili neku tjesteninu i popila siofor obavezno bih zavrsila na wc solji sa dijarejom. Isto tako ako je obrok isuvise skroman, tj lagan, takodje mi je dolazilo do dijareje. Naravno nemoj pretjerivati sa hranom da bi uzela siofor, vec samo razmisli da li postoji nesto sto jedes za te obroke a sto je dodatno izazivalo dijareju.

maksmin -> RE: ogtt i insulin (28.9.2012 18:59:39)
Molila bih Maslacak da mi prokomentarise rezultate ogtt, ne mogu da iscekam termin kod doktorke!!! ogtt 0'- 4,5 / 11,5 insulinemije (mlU/l 5-25) 30'- 7,7 / 45,4 60'- 7,5 / 75,4 120'- 6.0 / 52,4 180'- 3,9 / 21,7 Unapred zahvalna!!!

degu -> RE: ogtt i insulin (29.9.2012 19:53:48)
maksmin odstupanja su stvarno mala. Neki DR-i se vode time da ako se posle 2 sata ne vrati insulin na početnu vrednost da ima insulinske rezistencije. Po mom mišljenju ovo je dobar nalaz i sasvim normalna reakcija na glukozu koju si popila, posle 2 sata ti se vraća na normalu, ne baš na istu vrednost, al mislim da je ovo dobar rezultat i da nije za terapiju. Eto dok se Maslačak ne javi [sm=smiley1.gif]

maksmin -> RE: ogtt i insulin (29.9.2012 19:57:03)
Hvala puno na odgovoru degu, ja sam se nadala da ne valja rezultat [sm=smiley36.gif], ustvari bila sam ubedjena da mi je to problem, a kad su stigli nisam bas bila sigurna.

Maslacak15 -> RE: ogtt i insulin (29.9.2012 19:58:08)
Maksmin draga, Po meni su i glukoza i insulin u redu. E sad, postoje lekari koji prepisuju siofor i sa slicnim rezultatima jer tumace da je insulin izasao van granica. To tumacenje je po meni neispravno jer se referentne vrednosti (5-25) odnose na bazalni insulin pre stimulacije a sasvim je prirodno i ocekivano da insulin skoci kada se uzme glukoza. Sve vrednosti do 100 posle sat vremena su ok. A tvoj se lepo vrati na ispod 25 posle 3 sata. Znaci ja bih rekla sve je u najboljem redu. Ne znam ko te poslao da radis test ali bih ja u svakom slucaju uvek pre dala prednost endokrinolozima a ne ginekolozima u tumacenju rezultata. Puno te pozdravljam[sm=smiley1.gif]

maksmin -> RE: ogtt i insulin (29.9.2012 20:03:53)
Dr Spremovic me poslala, zbog pcos, neredovnih ciklusa, visokog testosterona i niskog estradiola. e sad sa caletove strane ima dosta diabetesa tipa 2, ukljucujuci i njega, a u poslednjih par godina sam se konstantno gojila iako ne jedem puno i trudim se pravilno, veliki sam probirac, a nikako ne mogu da smrsam ni 2 kila Hvala vam puno sto ste odgovorile na moj post!!! pozdravljam i ja vas!!!

Stranica: << < Prethodna stranica 18 19 [20] 21 22 Sledeća stranica > >>