Dada81
|
Potyi,Bebolino.... dugo sam razmišljala šta da vam kažem,napišem....Bože,šta mi žene sve preživimo i proživimo.Ja sam imala jedan spontani,koji je morao da se završi kiretažom.Na taj bol nisam bila spremna,bio mi je to najteži bol,mislim više psihički,jer sam ja očekivala onaj porođajni..Kod mene je to ipak bilo u ranijim nedeljama,ali opet sam se užasno prazno osećala,jedva sam se oslobodila osećaja da ne upoređujem, uzrast moje rođake koja je u istom vremenu bila trudna i porodila se,pa da bi bili sad već vršnjaci od dve godine...Ipak,sačekah pola godine,posle se nekako opustih,sve sa dozom zebnje i zatrudneh,hvala Bogu,sad je uz mene mali anđeo od pola godine.Samo vam želim puno snage,da iz peta izvučete svu pozitivnu energiju,a i ja vam je šaljem i drago mi je što ste tu sa nama! Meni je potpis do skoro bio-nada zadnja umire!Tako i jeste,ona ne treba da nas napušta,jer tako i opstajemo i dođemo do najlepšeg cilja i onoga što smo želeli! Mora tome da se da vremena,kao što i Olga kaže,da to pokušamo''svariti''same sa sobom,ali verujte,biće boljeMORA BITI BOLJE! JA VAM TO ŽELIM ISKRENO I OD SVEG SRCA Ja sam svu snagu uložila u to da posle budem opuštena,jer znam da je tada i ishod bolji,ali naravno mora proći malo... Ljubim vas!
_____________________________
U trenutku,ceo svet je stao,kada me je gledalo lice malo ..I moj ceo svet u jednom trenu što sam baš ja majka njemu!
|